Музо моја!

У којој лепоти сутона се кријеш?

 У каквом гају сном ми растеш?

Чијим песмама шеташ дубоким усецима?

 Каквом ме светлошћу обасјаш у мрклој ноћи?

.

Музо моја!

Стојим на литици тишине,

Сад разумем тишину свемира,

Крај мене давни заласци сунца плове

И рађају се неке нове зоре.

–

Музо моја!

Године ми сребро косом просуле,

Као кад на снежне врхове

Падну магле јесење.

 А дух води моје танано перо,

Што дрхтећи губи се негде у даљини.

.

Музо моја!

Сав се чудесима дајем, водиш ли ме?

Или се играш, окрећеш од мене главу,

Док гледам загонетне очи девојчице

И сузе од смарагда

.

Музо моја!

Буди се света душа и заборавља,

Да јутром она постаје песник,

Па скитница дан потроши,

Из нашег живота или привиђења.

.

С руског превео Анђелко Заблаћански

Извор-Поезија суштине-