Бићу што краћи, прелазим на причу;

У четрнаест редова нек’ стане,

Нешто о срећи, па мисао бане:

Из Твога ока чисте сјајке ничу!

.

Мало је места у једном сонету,

За опис краса и дивоте Жене…

Јер ова лепост никада не свене;

Она је искра омраченом свету!

.

Али ту морам још додати штошта,

Бар у лирици истина не кошта…

Ако видите усред мркле ноћи,

.

Светло на небу налик врелој звезди,

Не! Није тако… Већ то жена језди,

Небеским пољем у заносној моћи!

Крагујевац, 06.03.2018.