Из непрегледне дубине склада

Божанске љепоте, мира и реда,

појавила се дјевојка, ведра и боса

травом да шета, шуму да гледа.

.

Њој са десна, огромна текла је ријека

са лијева, од вјетра, заиграше дрвећа гране

умутила се вода од пијеска са спруда

због оштра зрака, дјевојка крај обале стане.

.

Над главом њезином кружила је птица

велебна, честита, њој слала поруку

да мотри је ревно и да чува је помно

гледајућ гдје прутом црта по пијеску.

.

Замишљена, стварала је чркње у знакове

преносила руне што у души јој бијаше

све док моћни вјетар вал воде не нанесе

и њених руку дјело у један час обрише.

.

Осмјехом дјевојка обукла је лице

посве мирна од ријеке се одмакла

не жалећ ни трена нит мислећ више

на симболе што ријека себи је повукла.

.

Тад кликну орао, и чу да њу зове

и усмјери у Свод Небески дјева очи своје

видје дивно Сунце, у средини је стајало

исијавајући живе црвено-златне боје.

.

Њој се одмах указа у Сунцу

то што му је давало додатну силину

крст моћан, јасан, повијен у лијево

скупа са њим пулсира ширећи милину.

.

Тад крене се крст у Сунцу вртјети све јаче

створивши бљесак што силно сјевну

и рашири Свастика Перуна Бога

свјетлост Сунца животворну

ка Земљи што пјева, ка Небу што зјевну.

.

Преплави дјеву радост неспутана

чудесног призора душа јој пуна

и к’о да то не бјеше довољно чуда

пред њу златан трак из Сунца сиђе

у спиралу се увивши та златна струна.

.

Срце јој Творчева свјесност окупа

ријечима спокој описати се не да

махнула ђевојка у поздрав Орлу

док утихнуо је вјетар и очистила се вода.