Наша дика и митска прилика,
најсјајнија смарагдна птица
у јату србских земљица,
румен светлости што обасјава јуначка лица,
и буктињом исијава до Небеса као жеравица,
капија звездана,
Небу предана,
душману недана,
међу световима Нава и Права,
земаљска и небеска Слава.

*
Наша питома заталасана равница,
пуна костију предака, бујади житородних клица,
свеколиког блага, кротког стада и бистрих водица,
Врлим горама нагиздана,
а бедемима шћипетарским зазидана,
као отета и обљубљена красотица.

*
Наша амајлија и икона,
вечности заветована,
у срж битка упаметована,
са еонима давним спона,
кресница подвига и епова.
Наша рана непреболна,
брањена у крви слапова,
љубав јарка, жудна, неодолна,
путир вина заветног и витешко обећање,
наша молитва и староставно предање

*
Наше свето место
у геном уткано ,
у свест уклесано,
у душу урезано.

*
Наше Косово свето