Печатом од облака оверићу тајну
заиграћу игру гатачких вештина
у част твоју распирићу ватру
уместо целива, у чистини ума
утихнути жељу.

Када бели печат
трагове трошне ти прекрије
засузиће очи штапом што их бије,
суви снег Ћораве Анђелије.

Остаћу у тами згурена у ћошку
стискајућ` повесмо оружје ми једно
невидљиви ратник дивљаће по тмини
ноктима по мени.

До кућнога прага развићу повесмо
у оџаку машицама џаркаћу
свадбено ми тесто
да умесим погачу од жутога пелина
и нахраним госта ми једина.

-слика-Низовчев-