Видим да преко главе навлачиш одору златну

што уз твоје тело од мермера пријања

лепше него уз месо и кости.

.

Прилазиш ми кораком од годину дана

у очима ми несвестица

на уснама епилептични грч.

.

Између нас океанска паучина

Обузима нам стопала,

Ја видим ливење, вајање, бели дорски стуб,

Ти видиш мрежу, рибара, сиренин спруд.

.

Не стижеш до мене додиром

али дахом се напросто угураваш,

две зенице спајаш у једну велику,

везујеш своју косу чипком са мог хитона

и одлазиш скидајући у ходу одору златну

мермер се труни најпре са твојих рамена

а онда се сав топиш у комадић живе.