Пахуље дрво снежно сред јесени процветало,

Раширило бело лишће у облаке загледано.

Сунце земље поранило, корен му засјајило,

И стабло, тек нарасло, нежношћу учврстило!

.

Пахуље дрво снежно јесен да види пожелело!

Гледа траве зелене и жуте маслачке окаснеле,

Распукло кестење и без капа жиреве златне,

Гроздове неубране и птице шарене, распеване!

.

Пахуље дрво снежно у јесен се заљуби

Подиже гране високо, у дугу погледа

И гле! Дуга насмејана пољубац спусти!

И снежно дрво свим бојама заблиста!