Један младић из хајдучке дружине Милића Радовића често је, у ноћи,

напуштао логор и одлазио према врху планине Јелице, тамо према

великој брезовој шуми.

.

Неопажено се искрадао и исто тако се враћао.

.

У брезаку га је очекивала девојка Сара из фамилије Баралићи.

Бејаше витка и ниска растом, па су је браћа и сви остали из милоште

 називали Сарица.

.

Браћа некако дознадоше да им се сестра састаје са хајдуком,

па одлучише да је прате.

.

Бејаше ноћ пуна месечине. Мирисало лето травама и планинским цвећем.

.

Ушли су у брезак. Но, хајдук их примети и припуца.

Једног брата обрани, а други потегне пушку.

Промаши хајдука, али у сред срца погоди Сарицу.

.

Ту су је, кажу, у брезаку, сахранили.

Брег почеше да зову Сарин гроб. Данас је то Сарица.

.

Р.М.М: “Јеличке легенде“