Анђелко Заблаћански: Безнађе


Живот је безнађе снова

Кад прођу тренуци смеха

Кад заувек оде љубав нова

Укус блаженства и греха.

.

Кад истини гледаш у очи

А дубоки јој осећаш траг

На сјају звезда у ноћи –

Кад губиш оног ко ти је драг.

.

Кад душом ти овлада мир

Као уснула сенка бића –

Живот је тек нечији хир

Без капи опојног пића.

 

Постави коментар