Срба Којић: Праг јесени

Отимају се дани
још зелени,
жутилом попрскани.
Кукуруз недозрели
топлину лета сања.
.
На расквашеном путу,
ту и тамо,
клизи пуж.
Понеки смрскан,
безкућник оста.
.
Дими се река,
испарава,
обалско шибље
огледа се,
пуно росе.
.
А небо сузи,
као око,
кад падне трун.
Све чешће сиво.
Облаци чине степеништа.
Праг јесени.
Фото: Јесен и водопади; Википедија
