Зорица Зоја Младеновић: Чујете ли ме?

Не дам моју Топлицу, моју реку и шумицу!
Не дам Блаце, Прокупље, Куршумлију!
Не дам своје село, њиву, фамилију!
Не дам земљу најсветију!
Не дам претке што зној и крв оставише,
док се за нас храбро борише,
за слободу нашу изборише!
НЕ ДАМ!
Чујете ли ме?
Чујете ли ме сви ви што сте заборавили,
што сте дедовину продали,
претке своје издали?
Чујете ли ме?
Не дам вам ни мрву, ни мрвицу земље моје,
Не дам вам мајчицу, недам Топлицу!
Не дам земљу моју уснулу!
Не дам Суви До, Стубал и Чунгулу.
Не дам Вичу, пирамиде и извор воде,
не дам ништа мој роде.
Не дам Плочник колевку цивилизације,
што нам многе тајне крије.
Не дам ни Трбуње, Баце, ни Туларе,
Бабин поток, Џигољ, ни Чучале!
Не дам Здравиње, Малу Плану и Водице.
Не дам Игриште, Сагоњево, Трнов Лаз,
не дам ја ни свој образ!
Топлица је мом животу путоказ,
мог постојања доказ!
Не дам Гргуре, Јошаницу, Барбатовац,
ни Музаће, Сибницу и Ђуревац!
Не дам Кутловац, Лазаревац и Кривају!
Недам јер ту моји преци почивају!
Зато, не дам!
Не дам Ново Село, Мачковац, Перунику,
Шатру, Југовац, Шиљоману,
ни Мердаре, Житорађу, Микуљану,
Дединце, Иван Кулу, Извор, ни Дубраву!
А за све што имају анамнезу,
не дам ни Претежану, Спанце, и Пребрезу!
Не дам Студенац, Божурну, Тмаву,
Ни Рашицу, ни Драгушу, ни Коњушу!
Не дам јер је свако село лек за моју душу!
Белољин, Шишмановац, Бресник,
Више Село, Сварче, Невада,
Добри До, и Јовина Ливада,
Међухана и Механе, Товрљане,
Луково, Пролом бању и Точане!
још нису све приче испричане!
Сва су села топличким сунцем осунчана,
славом предака овенчана.
И зато недам!
Не дам Житорађу, Малу Плану.
Не дам Конџел, Кашевар, Мачју стену
Не дам Топлицу моју славом исплетену,
много пута прикљештену и преплетену,
искоришћену и од своје чељади напуштену.
Не дам, чујете ли ме?!
Не дам моју Топлицу,
већ вас зовем вратите се,
ја вам желим добродошлицу.
Чујете ли ме?!
Фото: Река Топлица; Википедија
