О овоме сам већ писао, али, не мари!

Јер о овоме мора вазда изнова и изнова, да се говори и пише.

Зато што је ово битно и суштаствено, а све друго је подређено овоме.

Наш први и главни задатак на Мидгард-Земљи, као и у свим иним световима, јесте рад на себи, посвећенички рад на својој души.

Ако то сметнемо с ума, ако то заборавимо, онда смо буквално све промашили!

Залуд нам је све што смо икада урадили и створили, ако не радимо на својој души.

Ко не ради на себи, на својој души, тај буквално убија и поништава самога себе, трајно поништава своје суштставо у свим световима, кроз све будуће животне токове, кроз све прошле и будуће инкарнације.

Рад на себи, значи: радити и на јави и у сну, радити двадесет и четири часа без престанка, на оплемењивању и обогаћивању своје душе, на уздизању и узношењу себе, своје душе и свог суштаства, на више ступњеве, на више разине Божјега Присуства.

Црнобог влада Мидгард-Земљом, Црнобог господари овим светом, и зато су овде највећа ометања, зато се овде и заборављају често све битне и суштаствене ствари.

То што ми најчешће заборављамо, да је рад на себи, рад на својој души, први и главни и једини наш задатак у овоме свету јесте последица жестоких удара и дејстава Црнобога.

Зато је благотворно и благородно, да вазда изнова подсећамо сами себе, да подсећамо једни друге, да је рад на себи, рад на својој души, једино због чега смо и дошли на овај свет, да је само то битно и суштаствено, а све остало су трице и кучине!

Још сам у младости схватио и освестио, да су све дивотне, племените и узвишене божанске душе буквално залутале у овај свет.

Напросто, неке божанске душе залутају у овај свет, и онда се целога свог живота муче у овоме свету.

Овај свет, овакакав какав јесте, са овим и оваквим устројством, није за племените, узвишене и дивотне душе, већ за мрачне и црне ентитете из најдоњих и најмрачнијих сфера.

Ништа у овоме свету није по мери племенитих, дивотних и божанских душа.

Овим светом влада тама већ еонима.

О овоме нико не жели да говори и пише, из не знам којих разлога!

Као да се сви стиде и плаше да о томе говоре јавно.

Многи то осећају и схватају, али се, не знам што, све време уздржавају, да јасно и гласно кажу: овај свет није за племените, узвишене, дивотне и божанске душе, јер свака божанска душа у овоме свету бива жива мученица од рођења па све до смрти.

Ја сам ових дана освестио,  а све чешће примам поруке и упозорења из Акаше, да је бесмислено водити било какав свети рат за спасење овога света.

Чак и да синови светлости победе и протерају мрачне ентитете са ове планете, поново ће мрачни, после неког краћег времена, завладати овом планетом, и, поново ће кињити и мучити дивотне божанске душе.

Наравно, ја немам никакво право да говорим у туђе име, али, ја одлучих од пре три дана, да више не водим никакав свети рат за спасење овога света, за спасење ове планете, јер сам схватио и освестио, да је све то залудно, да је све то без сврхе и смисла.

Никада у овоме свету, на овој планети, ја не имадох свој дом, нити свој завичај, нити своју родину.

Свуда сам, вазда и увек, био само туђинац на туђој земљи.

Свуда сам, вазда и навек, био само странац и нежељен гост.

Куцао сам на многа врата, али ми се ниједна врата никада не отворише.

Сва врата свих домова овога света за мене одувек и заувек бејаху затворена, затворена и запечаћена са седам печата.

Овај свет није мој свет!

Мој свет је далеко негде иза свих илузија, омаја и опсена, далеко и још даље изван свега, с ону страну туге, патње и боли, с ону страну свих материјалних светова.

Мој свет је на једној плавој звезди у плавом сазвежђу у плавоме свемиру.

Мој свет је на Плавоме Сунцу.

Све што желим у овоме трену, то је: да са што више животне енергије, и што пре, стигнем до Плавога Сунца, и, да заувек избришем свако сећање на овај свет илузија, омаја и опсена.

Све званичне, материјалистичке и позитивистичке науке јесу омаја, илузија и опсена.

То су знања и сазнања нижих рептилских раса.

Све те науке су далеко од Стварности, од Истине.

Све те науке су лаж и превара.

Стварност се открива тек када се уздигнемо на пети ступањ Божјега Присуства, када изиђемо из тропросторног (тродимензионалног) света.

Све званичне науке су лажне науке, псеудо-науке.

Са становишта свих материјалистичких наука Стварност и Истина се сагледавају из жабље перспективе, из перспективе гмизавца, пужа и гмаза.

Слика Света није тропросторна, већ деветопросторна или дванаестопросторна.

Слика Света и Слика Космоса су с ону страну свих материјалистичких оквира и норми.

Ни у физици, ни у хемији, ни у математици, ни у геометрији, ни у философији, ни у логици, позитивиста и материјалиста, нема Истине, нема Стварности, нема Битности и Суштаства.

Еуклидовска геометрија је чиста илузија, чиста опсена.

Ништа у Божјој Стварности није онако како је представљено у еуклидовској геометрији или аристотелвској логици.

Божанска наука о бројевима је нешто посве другачије од онога како је то представљено у позитивистичкој математици.

У божанској математици све се деобом увећава, а сабирањем смањује, док је у земаљској, позитивистичкој и рептилској математици све изокренуто.

Астрономија и астрофизика посматрају Слику Света и Слику Космоса у кривим огледалима.

Раздаљина између планета, звезда и сунаца није ни приближно онаквом каквом је представљена и разјашњена у материјалистичкој астрономији и астрофизици.

Раздаљина између сазвежђа и звезданих јата је на милионе пута мања у Божјој Стварности.

Док се у материјалистичкој астрономији, када су раздаљине између појединих сазвежђа и звезданих јата у питању, говори о некаквим милајардама и милијардама светлосних година, дотле нам Божја Астрономија каже да је све то тако близу, да за само три дана можемо тамо стићи ако путујемо Перуновим вајтманима и виманима.

У времену које долази, више се ниједна позитивистичка и материјалистичка наука не може сматрати озбиљном, јер се у њима Слика Света и Слика Космоса приказује у кривим огледалима.

Све оно што до сада писах јесте песничка предигра, песничка увертира у оно битно и суштаствено што се већ увелико дешава у световима који су понад нас и којима смо ми, на овај или онај начин, подређени.

Етар Плаво Сунце плови ка Земљи, и све ће убрзано и коренито да се промени.

Мења се целокупна и географија и космографија.

Не само што се мења Земља, већ се мења и цела Васељена.

Мења се убрзано распоред планета, распоред сунаца, распоред звезда.

Мењамо се и ми убрзано, али изнутра.

Мењамо се ми убрзано изнутра, али се већина људскога рода уопште не мења, а то ће управо и бити највећа трагедија људскога рода.

За мало година, а те године можете скоро на прсте једне руке да побројите, све ће се из корена, из темеља променити.

Када Етар Плаво Сунце буде преклопило, попут огромног енергетског и звезданог звона, нашу Планету, тада ће се, скоро у трену, све узнети на виши ступањ Божјега Присуства.

Не само све што је на Земљи, већ и све што је око Земље, све што је у Сунчевом систему,  све што је у Галаксији.

Ово је час када свако од нас мора муњевито, у свакоме трену, да разлучује битно од небитног.

Свако од нас мора да осети, схвати и препозна битно, и да то битно издваја из свега небитног.

Око нас је, па и у нама самима, много тога небитног, много разног смећа – од физичког и материјалног па све до мисаоног, осећајног и духовног.

Преостаје нам само битно, као бесцен-драгуљ, као алем-камен, као извиискра Творчева у нашем срцу, у језгру наше душе.

Све што није Творчево у нама – то мора да сагори, да нестане, заувек!

Божји Закони су, истовремено, и дивотни и сурови.

Онај ко сарађује с Творцем, за њега су Закони Божји дивота и милина једна неизрецива, али, онај, пак, ко упорно и тврдоглаво одбија да сарађује с Творцем, тај ће осетити сву силину и сву жестину Божјих Закона!

Бела раса је уништила саму себе.

Са примањем јудео-кршћанства бела раса је престала да постоји.

Јудео-кршћанство и ислам створени су са једним јединим циљем: да се уништи бела раса.

Идеологија јудео-кршћанства и ислама јесте уништење беле расе, уништење сваке расе, уништење сваког народа, уништење сваког племена, поништење свих разлика међу расама, родовима, народима и племенима.

То су религије глобализма и мундијализма, религије мрачних владара из сенке, религије црне рептилије.

Пред нашим очима нестаје бела раса.

Ово је време последњих трзаја и самртничког ропца беле расе.

Белој раси више нема спаса.

Но, белу расу није нико са стране уништио; она је уништила саму себе.

Бела раса је вековима била највернији слуга Ватикана и црне рептилије.

Када ствари сазерцавамо са једног вишег, божанског а ведсрбског становишта, онда и не треба жалити због тога што нестаје бела раса.

Зато што је управо бела раса највише зла и нанела Белим Србима.

Нико тако није убијао, клао, спаљивао и затирао Беле Србе као та иста бела раса која, данас, пред нашим очима нестаје.

Да је бела раса била мудра, као што никада никакве мудрости не имађаше, чувала би Беле Србе, јер су једино Бели Срби могли да сачувају и спасу белу расу.

Уништењем Белих Срба бела раса је уништила саму себе.

Та иста бела раса побила је више од половине Белих Срба само у двадесетом веку.

Ниједан расни и освешћени Бели Србин неће ниједног тренутка зажалити што нестаје бела раса.

Ако су већ нестали Бели Срби, онда мора да нестане и свеколика бела раса!

Јер, Бели Срби, кроз еоне, бејаху јединим чуварима беле расе.

О томе сведоче свете књиге Белих Ура.

У Звезданој књизи је записано: Бели Срби су чувари беле расе.

Данас је Белих Срба преостало толико да сви могу стати под једну крушку.

Но, и то је довољно за један нови почетак на Плавоме Сунцу.

Ако преживи семе Белих Срба, онда ће преживети и бела раса у некој далекој звезданој будућности.

(Вилењакова посвета: Душици, Светлани, Јадранки, Милици, Роси, Александри, Белој Веверици, Бранислави, Милораду, Владану, Марку, Милану и Соколу са Велебита, мојим врлим и потврђеним пријатељима, белим и плавим вилењацима – Белим Србима и Белим Србкињама!)

Ништа више није као некад.

Све се убрзано променило и преокренуло.

Ни људи нису више људи.

То су сад најчешће тамни и мрачни ентитети у људском обличју.

Нема више ни раса ни нација у спољноме свету.

Све је то сада једна грдна мешавина свега и свачега.

Највеће зло данас има људско обличје.

Говорити о Србству у овоме времену – то више нема никаквога смисла!

Можемо да говоримо само о Беломе Србству, и да радимо само за Бело Србство.

Бело Србство је оно што није од овога света, оно што ја зовем Расом Вилењака.

Бело Србство чини она мањина повезаних с Творцем, Васељеном и Плавим Сунцем.

Све мимо овога јесте под знаком питања!

Изван Белог Србства, гле! свако је Србство илузија и опсена.

Свет је пун демона инкарнираних у људском обличју.

И Србија је, наравно, пуна инкарнираног зла.

Кад ходамо градовима, ми више не знамо ко је ко.

Нама се може само причињавати да су то људи око нас – али, не!

То су тамни и мрачни ентитети који су позајмили или украли људско обличје, људско физичко тело.

Никава знања и никакве науке од овога света нама више не помажу.

Све религије и све цркве су прошлост.

Бити религиозан данас – то више ништа не значи!

Све религије су тамне и мрачне секте.

Цркве су пуне прикривеног зла.

Ко жели да сачува, спасе и узнесе себе на виши ступањ Божјега Присуства, мора да се клони свих религија, свих цркава, свих идеологија, свих секти, свих национализама, као и свих духовних или националних покрета.

Ово је време кад свако од нас мора сам да се повезује са Творцем и Васељеном, са Плавим Сунцем и својим духовним и звезданим јатом.

Клоните се свих цркава, свих религија, свих секти, свих духовних или националних покрета!

Клоните се свих људи!

У људима је данас највеће праисконо зло.

Земља је посве загађена и затрована.

Преостаје нам је само Небо у нама.

Само Љубав и Светлост у нама.

Само Живи Бог у нама.

Држите се само неколицине добро проверених пријатеља!

Само мањине оних у којима ваше срце и ваша душа осећа и препознаје бића светлости.

Ако на свом животном путу стекнете само једног јединог пријатеља – ви сте срећни, ако ли, пак, стекнете тројицу пријатеља – ви сте веома богати!

Све је у овоме свету привид, варка, омаја, илузија и опсена.

Ваш ум вас вара, ваша физичка чула вас варају.

Држите се само унутарњих светова и неколицине проверених пријатеља.

У противном, бићете жртве демона у људском обличју, демона који су слаткоречиви све док вас не заведу и не зграбе, а тада ћете у њима препознати праисконо зло!

Но, тада – све већ може бити доцкан!

Кад не би

у овоме свету

било дивотних душа,

белих и плавих вилењака,

онда би овај свет људи

био најгрознији

од свих

овостраних

и оностраних светова,

и, тада би, гле!

и Сам Творац,

са свим Дивотама Својим,

био еонима удаљен

од овога света.

(Песма је настала после дружења с Душицом, Милорадом и Владаном,

у башти Малога раја, на Панчевачком путу, 13. рујна 7524. године.)

Када се ноћу

загледамо у звездана јата,

чини нам се,

да је све то тако далеко,

те да ми никада

нећемо стићи тамо.

Али, гле!

све је то,

уствари,

тако близу,

чак много ближе

него што ми

и замислити можемо!

И најудаљенија звездана јата,

нама су,

ипак,

надохват руке.