Давно су уништени Првобитни Европљани, а на њихово место дођоше дивља, варварска, крвожедна и канибалска племена.

Данашњи Европљани – то су потомци варвара и канибала који су у служби Ватикана и рептилске расе.

Јудео-кршћанство и јесте религија варвара, канибала и рептила, религија огња и мача, религија мржње и зла, религија дивљих и крвожедних племена досељених са азијских висоравни и пустиња.

О некаквим измишљеним и лажним европским вредностима празнослове они који уопште не познају историју јудео-кршћанске Европе.

Свака страница јудео-кршћанске Европе јесте натопљена крвљу Белих Срба и иних хиперборејских племена.

Од појаве јудео-кршћанства у Европи не бејаше ни једног јединог дана без крви, злочина и рата!

Највеће достигнуће јудео-кршћанске Европе јесте рептилска инквизиција: вешање, дављење, одсецање глава и спаљивање живих људи на трговима.

Инквизиција је извршила најгрознији геноцид над Првобитним Европљањима.

У тренутку када је рептилска инквизиција била на врхунцу своје тираније и моћи, у свеколикој Европи једва да бејаше тридесет милиона људи!

Претила је опасност да се европски народи посве затру и нестану са лица Земље.

По своме устројству, јудео-кршћанска Европа је антицивилизацијска рептилска творевина која већ столећима спречава сваки културни, духовни, уметнички и научни развој човечанства.

Цела јудео-кршћанска и рептилска Европа јесте антисрбска и антируска.

Затирање Белих Срба и Белих Руса, као јединих преживелих Хиперборејаца, Првобитних Европљана, јесте давно установљена политика јудео-кршћанске и рептилске Европе која ће се спроводити све док јудео-кршћанском Европом буду владали ватикански архи-рептили и јудео-кршћански варвари, дивљаци и канибали.

Оно што је вредно, племенито, културно и узвишено у јудео-кршћанској Европи,  све су то дела и остварења Белих Срба.

Без дела и остварења Белих Срба, јудео-кршћански Европљани би и дан-дањи живели по пећинама и раселинама.

Лирика овог тренутка

01

Духовност је будност.

Духован човек јесте будан човек.

Духован човек јесте и природан човек.

Духован човек јесте и освешћен човек, али освешћен на свим пољима и свим ступњевима Присуства.

Освешћен од најнижега до највишега ступња Постојања.

Занемаривањем најнижих ступњева Постојања не може се ни ка највишим ступњевима Постојања узрастати.

Све мора да буде заокружено у Једну Целину Свесности и Свести.

Створитељ од нас тражи да будемо Заокружени и Свеобухватни, у свим сферама, у свим световима, у свим пространствима.

Ниједна духовност, па ма она била и највиша космичка, божанска духовност, не може да виси у ваздуху, попут оног Чардака, из србске бајке, ни на Небу ни на Земљи.

02

Бели Срби у овом тренутку имају велику одговорност пред Створитељем и Васељеном.

Ово је, можда, тренутак кад Бели Срби имају највећу одговорност од самог Постања.

С једне стране, оне битне и суште стране, они морају да се припреме за Велику Мисију у Златноме добу Сварога, када ће повести  – не само свеколико словесно човечанство, већ и саму Звезду Земљу – ка вишим и највишим ступњевима Божјега Постојања, а с друге стране, такође, веома важне стране, они морају да буде и освешћују свеколико давно успавано Србство у свом ужем и ширем окружењу.

То је оно повезивање Највишег са Најнижим, како би се испунила и заокружила Творчева визија Свејединства Постојања.

03

Бели Срби, пробуђени и давно освешћени, не смеју попут ноја да завлаче главу у песак, не смеју се претварати да не виде шта се у њиховом блиском окружењу тренутно дешава, те да о томе, у прави час, не обавесте и све оне давно успаване Србе који нису Бели Срби, али, ипак, јесу Срби, јесу Наши!

Бели Срби су и те како одговорни и за све оне давно успаване Србе.

Било шта да се догоди Србима, Бели Срби биће и остаће одговорни пред Творцем, јер нису на време пробудили и упозорили своје саплеменике, Србе.

Бели Срби су они који и даље и дубље и више виде и знају од осталих Срба, и баш зато су одговорни за судбину свеколиког Србства.

04

Шта се дешава у нашем блиском окружењу?

Пробудило се оно древно, праисконо зло које сатираше и уништаваше Србство кроз многе десетине минулих столећа.

Које је то древно, праисконо зло које поново прети да, и овога пута, посве затре давно успавано Србство?

То зло се зове усташтво!

Усташтво није од јуче, и није никада побеђено и протерано.

Оно се све време само лукаво скривало и потуљено прикривало, мењајући једино, попут камелеона, боју спрам тренутног окружења у даном му простору и времену.

Усташтво је, као што рекох, давно рођено, у змијском гнезду Ватикана.

Рођено је оног тренутка када су јудео-кршћани у спрези са рептилима поробили Првобитну Европу и успоставили над поробљеним европским и хиперборејским племенима најужаснију икада виђену страховладу која се зове инквизиција.

Усташтво је миљено чедо инквизиције, миљено чедо јудео-кршћанских рептила.

Цела данашња јудео-кршћанска и рептилска Европа, коју називамо Европском унијом, стоји иза повампиреног усташтва.

Одувек је и стајала!

Хрвати су само преторијанци, само нож, србосек и маљ, ватиканског усташтва.

Може се рећи, да су хрватски јудо-кршћански црни свећеници и калуђери, са све хрватском јудео-кршћанском црном црквом, пре више од два столећа, изабрани и посвећени од ватиканског архи-рептила, кога од милоште зову црним папом, за најгрозније србске крвнике и џелате, будући да та хибридна раса и води порекло од најкволочнијих човеколиких рептила и звери.

05

Само бесловесни и злонамерни Срби могу да се надају да ће Европска унија осудити повампирено усташтво.

Усташтво је поглед на свет, поетика и философија Европске уније и  Ватикана, као и читаве јудео-кршћанске Европе.

Сваки јудео-кршћанин је, како мушког тако и женског пола, у дубини своје душе – усташа!

Он можда није кадар да чини такве грозоте и злочине, какве су чинили хрватски усташе, свећеници, фратри и калуђери у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима и другде, али својим чињењем или нечињењем, својим верским, религијским и идеолошким опредељењем, у сваком случају стоји, и стајаће, иза усташтва и, подржаваће га, вазда и навек.

Усташе су најкрволочнији јудео-кршћански и ватикански крсташки ред.

Њихов задатак је, и њихов завет са црним папом и црним богом, коначно истребљење Белих Срба.

06

Верујте, да ми није било лако да све ово искажем и запишем, али морао сам.

Не бих могао да узрастам у вишим духовним и божанским световима, да не рекох и не писах ово што рекох и писах.

Неколико пута сам морао да прекидам ово писаније, јер су на мене били усмерени жестоки удари црних и мрачних, тако да сам једва ово издржао.

Али, неко је од нас, Белих Срба, морао о овоме да проговори, е, да би се разбудио и последњи успавани Србин!

Наравно, да међу нама, Белим Србима и Белим Србкињама, нема ни једног јединог разлога за страх и панику, јер ми знамо да је то древно, праисконо зло већ побеђено и уништено у вишњим световима, но, ипак, морамо бити будни и овде на Земљи, да нас та праискона звер на умору не би закачила својим последњим трзајима.

Будност је мајка сваке духовности.

Кад год чујете неку лошу или ружну вест, ви је одмах одбаците и поништите.

Преокрените је и преиначите у вишњим световима, у Акаши.

Све лоше и ружно преокрећите на добро и дивотно.

Ни једну ружну вест из медија не прихватајте.

Сваку ту вест вратите натраг пошиљаоцу, онако како поштару враћате нежељено писмо.

Све што ви не примите, то се враћа пошиљаоцу.

Ко је пошиљалац свих лоших и ружних вести у медијима?

Пошиљалац је увек архи-рептил, газда свих рептила, који час борави у Ватикану, час у Лондону, час у Бриселу или Вашингтону.

Догодиће вам се само оно што прихватите.

Ово запамтите једном заувек: догодиће вам се само оно што поверујете да ће вам се догодити!

Ако не поверујете, ако одбаците и поништите, у својим мислима и визијама, неће вам се ни догодити.

Заиста неће!

Рептили владају преко страха.

Изван поља страха они немају никаквих утицаја, никаквих моћи.

Њихова моћ је сразмерна вашем страху.

Колики је ваш страх од њих, толико утицаја и моћи они имају над вама.

Ако немате страха, они беже од вас као миши пред мачком.

Свим западним народима влада страх од рептилије.

Не влада рептилија, већ страх од рептилије!

И Србијом влада страх од рептилије.

У Србију је преко лажних, хибридних, клонираних Срба-политичара, који данас држе све полуге власти и моћи у Србији, ушао страх од рептилије.

Да ће србски народ да захвати толики страх од рептилије, то ја некада ни замислити нисам могао!

Зато и кажем, да су ови србски политичари нама подметнути, однекуда или ниоткуда, као кукавичје јаје.

И, не само да су нам политичари подметнути, већ нам је подметнут и цео један народ – народ лажних, хибридних, клонираних Срба!

Само у Белих Срба нема никаквога страха.

Бели Срби су Раса унутар расе!

(Обратите пажњу на велико и мало слово!)

Поновићу: Бели Срби су Раса, виша звездана раса, унутар хибридне расе Срба.

Од хибридне расе Срба настали су сви измишљени, хибридни, клонирани рептилски народи на овим балканским просторима.

Могло би се и овако рећи: сви измишљени балкански народи, у нашем ужем и ширем окружењу, јесу хибриди од хибрида, клонови од клонова.

Отуда толика мржња у њих према нама, Белим Србима!

Бели Срби и Беле Србкиње, морам да вам кажем да сте надмоћни, зато вас и мрзе ини народи у ужем и ширем окружењу.

Заиста, надмоћни сте, иако, можда, још нисте свесни тога!

Од Праискони је тако бивало: увек слаби, немоћни, никакви, инфериорни и инфантилни мрзе онога ко је изнад њих, ко је надмоћан.

Доказ да сте ви, Бели Срби и Беле Србкиње, надмоћан род јесте србомржња.

Да нисте надмоћни, не би ни било србомржње у иних – бедних и никаквих – вештачких, хибридних нација које је, у својим лабораторима, створио архирептилски Ватикан.

Никада није постојала мржња према слабима, јаднима, никаквима; према таквима може да постоји само сажаљење, али, мржња – никада!

Доказ да сте неко и нешто у свету, у Космосу, у Васељени јесте управо болесна мржња према вама, Бели Срби и Беле Србкиње, мржња која једе и прождире оне који вас мрзе.

Будите радосни и срећни што вас мрзе, и нека вас још више мрзе, јер тако бивате све јачи, све моћнији и надмоћнији.

Боље да вас мрзе, него да вас сажаљевају.

Мрзе се узвишни, племенити и господствени, а сажаљевају се јаде и никоговићи.

Немојте се борити против србомржње, већ је, напротив, подстичите!

Чините тако, да вас још више и јаче мрзе, да пукну и свисну од мржње они који вас мрзе.

Ви сте, Бели Срби и Беле Србкиње, грешили до сада зато што сте покушавали да уверите оне који вас мрзе да немају разлога да вас мрзе.

Они су то схватили као вашу слабост, као вашу немоћ.

Но, од сада чините тако да вас још више и јаче мрзе, да пукну, да свисну од мржње према вама!

На сваком месту, и у сваком трену, будите свесни да сте Бели Срби и Беле Србкиње, да сте надмоћан род, да сте виша звездана раса.

Благословени били!

(Ове, и сличне лирске записе, преузимајте одмах, и чувајте их на неком скровитом месту.

Ово вам с разлогом кажем, а ви знате зашто!)

Више од два милиона Срба, у двадесетом веку, убијено је, на најсуровији начин, од усташа –
кршћана и мухамеданаца!
Злочин који је тада учињен над Србима, није забележен у повесници човечанства!
Ни Монголи ни Татари нису били тако свирепи, тако крволочни и тако зли, као усташки крвници и кољачи!
И све је то чињењо с благословом Папе и Ватикана!
Кршћанска црква иза свега овога стоји и дан-дањи, и још се дичи тиме!
Кршћанска је црква све кољаче Срба прогласила за блажене и свете!
Кршћански жреци били су први међу првима!
Највећи крволоци били су управо они!
Више од два милиона Срба, који су, у најгрознијим мукама, прешли у Онострано, вапије за Правдом и Истином!
Космички бол два милиона Срба стићи ће оне који су тај злочин учинили!
Стићи ће их и у деветом колену!
То је Закон Карме, Закон Сетве и жетве, Закон Космичког бола!
Том Закону нико ни измакао ни умакао није, па неће ни они који су се напили србске крви!
Више од два милона Срба уморено је онако како нико словестан ни највећим душманима својим
пожелео не би!
Сва имовина тих страдалних Срба нашла се у рукама крвника и кољача!
И данас је у рукама њихових потомака!
Кршћанска црква све то благосиља!
Кршћанска црква и јесте црква огња и мача!
Кршћанска црква и јесте црква ножа и србосека!
Више од два милиона Срба, у двадесетом веку, убијено је, на најсуровији начин, од усташа –
кршћана и мухамеданаца!
Ни Монголи ни Татари нису били тако свирепи, тако крволочни и тако зли, као усташки крвници и кољачи!
Космички бол више од два милиона Срба Мученика, путује, гле, низа најудаљенија звездана јата, и стићи ће, још мало, до Срца Пра Васељене!
А тада ће се, као Перунов Живи Огањ, као Перунова Стрела Огњевита, стуштити, као Одговор, на оне,
који су тај Бол изазвали!

Лирски записи из Акаше

01

Бели Срби су веома талентован народ.

Сваки Бели Србин примио је неки таленат, неки дар од Творца, од Духа Стварања.

Беле Србе, између осталог, и због тога већ вековима прогоне.

У прогону Белих Срба већ столећима, већ тисућама лета, предњачи Ватикан.

Ватикан је творевина најнижих рептилских раса.

Рептилске расе су човеколики мрачни ентитети који људска тела користе као помагала, као возила у овоме материјалном свету, а, у суштини, то су разни гмазови: змије, гуштери, змајеви…

Ватиканом од самог оснивања владају архирептили.

Све папе су биле архирептили, и сви високи свештеници и жреци јудео-кршћанских цркава на Западу били су гмазови.

Отуда, најкрволочнији злочинци, најгрозоморнији човеколики зверови и ини мрачни ентитети своје уточиште траже, и налазе, у јудео-кршћанству, у католицизму.

Уистини, јудео-кршћанство није религија словесних бића, већ је то бесовка идеологија најмрачнијих човеколиких ентитета.

Православље нема благе везе са јудео-кршћанством.

Православље је живо предање наших божанских предака.

То је жива вера, живо знање наших белих богова, богова који су у древности живели са нама и међу нама.

Наши бели богови – то смо ми!

Ми смо раса, род и народ белих богова.

Православље је слављење и узношење наших белих богова.

Православац је онај који се живо сећа својих богова и предака.

Православац није јудео-кршћанин.

Он је ведски човек, човек ведског знања, човек звездане расе.

02

И Беле Србкиње су веома талентоване, на свим пољима стварања и стваралаштва.

Талентоване, бистре, паметне, мудре, неустрашиве и лепе.

То су врлине, то су одлике Белих Србкиња!

Беле Србкиње имају пречисто срце и пречисту душу.

Зато јесу и физички лепе.

Лепота тела Белих Србкиња зрачи из срца, из душе.

На свом животном путу још никада нисам срео Белу Србкињу која није лепа.

Свака је од њих лепа на неки свој, непоновљив начин.

Свака је Бела Србкиња уникатна, оригинална, непонвљива.

И, свака је личност!

Међу Белим Србкињама нема персоне; све су личности, личности оригиналне и непоновљиве.

03

Дуго сам чекао на буђење Белога Србства.

Дуго сам бивао посве усамљен.

Чинило се, у неком времену, од пре тридесет, четрдесет лета, када сам био млад и на почетку овога пута, да је Бело Србство посве ишчилело, некамо нетрагом нестало са Земље, те да су сви моји трудови око тога узалудни и бесмислени, као и то, да ћу ја остати посве усамљен до краја овог свог земаљског живота.

И, гле чуда!

У трену када сам осетио страховит умор од свега што сам чинио, па и од самог живота у овоме свету, када сам намеравао да се повучем у дубоку самоћу и тишину, да престанем да пишем и стварам, појавили су се они на које сам одувек чекао, надајући се, у дубини бића својега, да они, ипак, негде постоје, скривени и прикривени, те да једном, пре или доцније, морају доћи.

И, дошли су!

Душица, Светлана, Верица, Милица, Бранислава, Роса, Владан, Милорад, Марко, Милан, Соко са Велебита…

Из дана у дан њих је све више, и наше звездано и духовно јато бива све лепше, све богатије, све јаче, све моћније.

04

Овом приликом желим да истакнем три србске песничке виле, три Беле Србкиње веома даровите, бистре, паметне и мудре, три изузетне песникиње лирске вокације.

То су Душица Милосављевић, Бранислава Чоловић и Светлана Рајковић.

Њих три су, уистини, такви песнички таленти какви се ретко срећу у овоме времену, у овоме опсеном свету огрезлом у вулгарни материјлизам и бестијални примитивизам!

У времену које долази, у Златноме добу Сварога, у Добу Белога Србства, њих три ће, верујем и знам, бити слављене и величане као песничке беле богиње.

Дивота над дивотама!

Наша је света дужност,

да свакога дана

учинимо неко добро дело.

Није важно колико је и какво то добро дело,

да ли је мало или велико,

да ли је најмање или највеће,

важно је само да то добро дело

буде учињено срцем и душом,

учињено с љубављу и у љубави.

Ако неког дана не можемо

ништа друго да учинимо,

онда макар пошаљимо

неку лепу и дивотну мисао

свима онима који су нам мили и драги,

свима који су из нашега звезданог и духовног јата,

свим ближњима,

свим људима добре воље.

И добра мисао јесте добро дело!

И топла реч,

изговорена из срца и душе,

јесте,

такође,

добро дело.

Добро дело јесте свако оно дело

које уздиже,

укрепљује, исцељује и узноси

како наш дух

тако и дух

свих наших ближњих.

Наша је света дужност,

да свакога дана

учинимо неко добро дело.

И ова моја песма –

ако,

макар на трен,

топлином речи

текне ваша срца и душе ваше –

биће,

за овај дан,

моје добро дело!

Онај што путује кроз властито срце

никада не може да залута.

Пут срца јесте пут љубави и вечног живота.

Путујући властитим срцем, гле!

стижемо и до најудаљених сазвежђа и звезданих јата,

стижимо онамо где никако другачије

стићи не можемо.

На путу срца,

песника као и ратника,

прате беле и плаве виле,

прате иријске музе,

прате дивот-богиње Плавога Сунца

које га изравно

у Златни Ириј

воде.

(ВИЛЕЊАКОВА

ПЕСМА БЛАГДАРНИЦА

ПЛАВОЈ БОГИЊИ)

Ти долазиш,

осећам и знам,

да Ти долазиш.

Срце моје види,

да си већ дошла,

да си са мном

и уза ме.

Кад год ми је тешко,

кад год тугује

и болује душа моја

Ти си крај узглавља мојега,

Ти си у грудима мојим,

Ти си у срцу мојему –

вечно будна

и кад спаваш!

Ти долазиш,

и већ си дошла,

да ме поведеш

про плавих даљина,

пут плава сазвежђа

где Плаво Сунце

греје и озарује

душе наше

и где љубав Богиње Плаве

исцељује срца наша

уморна од живота

у свету омаја,

привида и опсена.

Ти долазиш,

Ти вечно долазиш и одлазиш

и с нова се враћаш,

да ме поведеш,

да ме спасеш,

да ме васкрснеш

и изнова родиш

љубављу вечном

наше Богиње Плаве.