У дубинама звезданих јата

Велико Срце вазда светли:

Оно је Љубав која ме греје;

Оно је Извор Вечног Живота.

 

Срце у мени – исто је Срце:

од исте твари, истог суштаства;

И што бива Великом Срцу,

 то се и малим срцима дешава!

 

Нека светли, и нека нас греје –

у свету студне студени од века –

Велико Срце сва наша срца

што су од Њега Суштог постала! 

 

 

Зелен-пољем испод плава свода,

као негда, давно, у свит-зоре,

уз свирале ветра, жубор вода,

исте ватре још обзорјем горе.

 

Све је исто и у мојој души –

кад имадох тек двадесет лета:

исту песму ветар ми певуши;

иста туга, иста вечна сета.

 

Све што мину – можда се и врати,

у будући један освит зоре,

јер нас иста љубав вазда прати,

као ватре што обзорјем горе!

 

 

У овоме се времену огледају, пресликавају, преламају и прожимају сва прошла и будућа времена.

Све што је некад и негде било, и све што ће негда и негде бити, то се, управо, кроз садашњи тренутак, у јасном виђењу космичког тренутка вечности, одвија и збива.

Ово је време – време буђења и освешћивања.

У овоме се тренутку –

боље него икад, јасније него игда –

 препознају и указују све наше вековне опсене, омаје, заблуде и варке.

Ово нас време буди и освешћује, чинећи нас мудријим, јачим, самосвојнијим и самобитнијим.

Дошли смо до познања, да у свету постоје силе (тајанствене и тајинствене) које владају светом – мимо наших мисли и наума, мимо наших жеља и хтења, те да смо ми у суштини немоћни да и за јоту променимо устројство света.

Такође смо схватили, да је било каквим ратовима, било каквим револуцијама, напросто, немогуће било шта набоље променити у свету.

У свим минулим временима, ми смо само постављали питања и наивно (од некога или нечега) очекивали одговоре на сва та постављена или непостављена питања.

Дошао је тренутак (тренутак буђења и освешћивања), када укидамо сва питања, и трагамо за одговорима пре питања, мимо питања, изван питања, и понад питања; просто речено: стварамо унапред одговоре на питања која никада неће ни стићи да се поставе.

Бити усаображен са Духом Стварања, значи – бити у простанствима Духа Стварања.

А у пространствима Духа Стварања нема ни прошлости ни будућности, као што нема ни узрока ни последица.

Ако нема узрока и последица, онда прошлост може бити будућност, а будућност – прошлост; односно, и прошлост и будућност бивају садашњи тренутак, бивају и јесу вечно сада!

Знамо која све сподобија зла владају светом; знамо шта су, чија су, и одакле су.

Та сподобија (човеколике утваре) држе сва блага овога света, те благом овога света купише (и поробише) свеколики људски род.

Људи су својевољно пристали да буду робље, зато што живе у тами незнања.

Мањина пробуђених и освешћених, нема ни времена ни моћи да буди и освешћује множину оних који су својевољно пристали да робују сподобама и утварама зла.

И, не само што нема времена и моћи, већ још може бити и растргнута од руље оних које управо буди!

Против мрачних (и невидљивих) владара овога света, ми никако и ничим из спољнога света не можемо да се боримо против њих – никаквим видљивим оруђем и оружјем!

Наша борба мора да се одвија у духовним унутарњим световима – и наша борба мора бити невидљива,  недокучива, тајинствена и онострана!

Ми морамо да се боримо најстрашнијим, најубојитијим, најразорнијим оружјем – Божанским Моћима!

Божанска Знања и Божанска Свест – то су Моћи Богова.

Пред Моћима Богова, сва оружја на Земљи, како у прошлости тако и у будућности, јесу тек дечје играчке!

Само ће ретки кренути овим Путем, иако других путева нема.

Заиста, нема других путева који до Бића Слободе воде!

 

 

Поново размишљам о Србима.

И кад желим и кад не желим, размишљам о својему Роду, о својему Племену, о својему Народу –

јер то је, напросто, јаче од мене!

Толико сам пута рекао себи, да нећу више о томе ни да размишљам, ни да говорим, ни да пишем, јер све је већ речено и написано, а ја се само у својим песмама, у својим причама – понављам.

Али, не могу томе да умакнем!

Као да имам још нешто да кажем, нешто што сам већ рекао, али сада то исто казујем са новим сазнањима и искуствима, и, из другога угла сазерцавања.

Ево шта желим да кажем.

Чини ми се, а то је и моје дубоко осећање, да смо ми Срби цео двадесети век провели у великом ишчекивању нечега –

нечега-не-знам-чега!

И даље смо у том великом ишчекивању, и даље у великом ишчекивању –

нечега и ничега.

Као да је ишчекивање постало наш поглед на свет, наша поетика живота и живљења, наш једини смисао у свету бесмисла.

Када човек нешто ишчекује (а то се односи и на народ), тада он, изишавши из садашњег тренутка, излази и из самога живота.

Јер, свако ишчекивање јесте ишчекивање неке умишљене будућности која се никада неће догодити.

Додуше, у овоме времену нису само Срби у том великом ишчекивању, будући да је то захватило свеколики људски род, али ја Овде и Сада говорим, превасходно, о Србима, о нама.

Прошлост и будућност јесу велике опсене, зато што у стварности (у Космичкој, Божанској Стварности) не постоје ни Прошло ни Будуће Време, већ само, и једино, Садашње – Садашњи Тренутак, Вечно Сада.

Ишчекивати нешто (или некога), значи: зауставити природни, космички ток живота – значи: замрзнути, заледити сам живот.

Када нешто ишчекујемо, ми тада истински не живимо, већ само имамо илузију (опсену, омају) да живимо.

Живот се дешава једино у Садашњем Тренутку!

Али, не дешава се само живот у Садашњем Тренутку, већ се и смрт дешава у Садашњем Тренутку.

Нико није рођен, нико није умро, ни у прошлости нити у будућности – све се то дешавало (и све се то дешава!) једино у Садашњем Тренутку.

Наше предање, наше митове и бајке, нашу богату и стотинама векова дугу повесницу, морамо да сазерцавамо у Садашњем Тренутку, да је напросто живимо Овде и Сада!

Наши Божански Преци нису живели у некој далекој магловитој прошлости – не, Они живе управо Овде и Сада, заједно са нама, и једно су са нама – али, у нама!

Косовска битка се није догодила пре толико и толико векова – не, она се управо дешава у Овоме Часу, у нашим срцима, у нашим душама, у нашим битијима.

Зар нам све околности, и сва дешавања у свету, управо то не казују: да се Косовска битка дешава управо Овде и Сада!

Када кажем Овде и Сада, То Овде може бити било Где, подједнако у Србији као и у Аустралији.

Зашто је То Овде било Где?

Зато што је сваки расни Србин – свеколико Србство!

И било где да се затекне иједан расни Србин, тамо се управо и дешава Косовска битка, јер за свакога је расног Србина То Овде управо Тамо где је он!

Господари овога света створили су (давно!) велику магију, опасну и грозну магију – илузију времена!

Они преко велике магије, која се зове илузија времена, и владају над човечанством.

Та магија је настала у далекој прошлости (али је и та прошлост илузија времена!), и користила се у свим временима, у свим добима, у свим вековима.

Користе је све религије овога света, користе је све идеологије, користе је бољшевици, комунисти, мундијалисти, банкстери, либерали, демократи и сатанисти.

Илузију времена користе све позитивистичке науке, све позитивистичке школе, и сва позитивистичка учења; омају времена користе све индустрије уметности и забаве, сви медији и све владе света.

На илузији времена почива и ова цивилизација, која ће иза себе оставити само беду и јад, бесовски смрад и грозоту пустоши!

Изићи из илузије времена – јесте смисао нашега бивања и бивствовања.

Али, изићи из илузије времена можемо само онда, када бивамо Присутни – Присутни Овде и Сада!

Један народ без духовног племства јесте мртав народ.

Шта је духовно племство?

То су они најбољи од најбољих у једноме народу.

Да, као што рекох, то нису само најбољи, већ, и више од тога: најбољи од најбољих!

То је сама срж, сама бит, само суштаство народа.

Племство је вертикала, сварожница, божанска оса.

То су јаке и самосвојне, самобитне и самоникле  личности (а личности су увек стваралачке!), које се не продају и не купују – продати се неће; купити их не можеш!

Зашто је народ мртав без духовног племства?

Одговорићу вам питањем: Зашто је тело мртво без главе?

И, не само да племство представља главу, већ душу и срце једног народа!

Срби су данас мртав народ, јер су остали без духовног племства.

Не бркајте појмове: црква и свештенство не представљају племство!

Можда би неки, веома ретки, из цркве и свештенства могли и ући у посвећене кругове духовног племства, али се то унапред не може знати.

Духовно племство јесте изнад свих цркава и свештенства, изнад свих књижевника и уметника, изнад свих научника и академика.

Племство је високо, превисоко.

Племство је истовремено и Мит и Стварност, и видљиво и невидљиво у исти мах.

Племство није елита.

Песнички речено, елита је нешто профано, док је племство нешто сакрално.

Елита је нешто овострано, док је племство нешто онострано.

Цео прошли век био је у знаку затирања србског племства.

Са стварањем Југославије отпочело је затирање србског племства, затирање Србства.

Упамтите: затирање и уништење једног народа, почиње затирањем и уништењем његовог духовног племства.

Застанимо овде на час, и освестимо: нема словесног народа без духовног племства!

Ко другачије мисли – не желим да га убеђујем!

Шта су сви наши заклети душмани (спољни и унутрашњи!) чинили у целом двадесетом веку?

Затирали су и убијали србско племство!

Велика завера против ВедСрбства, препознаје се управо у затирању србског духовног племства.

Затирање се упоредо одвијало како извана тако и изнутра.

Не зна се које је затирање било грозније, зато што је наш најлукавији, најсуровији непријатељ –

истовремено и напољу и унутра!

Усташе и комунисти јесу од истог несоја – и једни и други потичу од јудео-кршћана.

Само јудео-кршћани могу бити такви крволоци!

Ватикан је место духовног рођења и усташа, и комуниста, и бољшевика, и сатаниста.

Међу комунистима, усташама, бољшевицима и сатанистима (гле, чуда!) нема ниједног паганина; сви су они пореклом јудео-кршћани!

Неко ће, пак, за комунисте рећи, да су они атеисти.

Да, али јудео-кршћански атеисти.

 И, зашто су, скоро по правилу, сви атеисти – само, и увек, јудео-кршћански атеисти?!

Али, морам да згуснем ову песничку приповест.

Демократи, баш као и комунисти, јесу заклети непријатељи духовног племства.

Сада вам је јасно, зашто су се у Србији удружили демократи и либерали са бившим комунистима.

То је један те исти несој!

Они будно мотре, да се не зачне, а ако се и зачне, да се макар не роди србско духовно племство.

Они хоће србски народ без србског духовног племства.

Зашто хоће народ, а неће племство тог народа?

Зато што им требају овце за кланицу!

У демократским друштвима поништава се све што је  племенито и узвишено, а потом се од словесног народа (који је остао без својега духовног племства) стварају чопори и крда.

Уосталом, све је то већ виђено, давно!

Већ сам писао о Урима, али, пространо је и несагледно Поље Њихових Тајни.

Ури су били каста унутар Звездане Расе, која се много векова доцније назва Великом Расом Аријеваца.

На ведсрбском, на прасрбском, који је прајезик свих Аријеваца, Арија значи: племић, господин, посвећеник; односно, онај који је упућен у Тајне Богова.

Ури су били чувари чистоте (не само душевне и духовне, већ и плотске!) Велике Расе.

Према Тајнама Ура, на Земљи постоје две расе, које су суште опречности и супротности.

Једна раса, Велика Раса, низвела се Одозго из Језгра звезданог јата, са Задатком да припомогне умно и духовно уздизање Мале Расе, која се рађала на Земљи.

Бели Богови, творци Велике Расе, све време су бдели над Великом Расом преко касте Ура, опомињући их вазда, да је њихова дужност само да припомажу умни и духовни развој (да из бесловесности преведу у словесност!) бића Мале Расе, али да, истовремено, не смеју да дозволе мешање ових посве опречних и супротних раса, јер то није по Науму Белих Богова.

Рекли су: Сви бракови морају остати унутар Расе, у противном, доћи ће до поступног опадања и коначног пада Велике Расе, када ћете изгубити сваку везу са ПраСветлошћу, са ПраЖивотом, као и са својим Боговима и Прецима.

Изгубићете све моћи Својих Богова!

Вековима су Ури чували Завет и Тајну Белих Богова, будно мотрећи над свеколиком чистотом Велике Расе.

А онда се, једнога дана, према Предању Ура, неколико младих ратника из Велике Расе загледало и заљубило у заводљиве невесте из Мале Расе (побегавши и неставши негде у бескрајним пространствима степа и тајги), и тако је, по први пут, прекршен Завет Предака, што је доцније изазвало гнев Белих Богова.

Први прекршај повлачи други; други повлачи трећи, а после трећег прекршаја више нема краја прекршајима!

Мешањем раса, отпочело је тако опадање, а сада већ и коначно пропадање Велике Расе.

После вековних мешања, Велика Раса Аријеваца расеја се и распрши несагледним пространствима ЕвроАзије, изгубивши многе (а можда и све!) моћи Белих Богова.

Једна од моћи Богова, коју су Аријевци давно изгубили, јесте и Видовито Знање.

Шта је Видовито Знање?

То је Знање Белих Богова.

Ми данас морамо годинама и десетлећима да учимо, да се мучимо, да мукотрпно стичемо знања и сазнања, да пабирчимо и просјачимо, да бисмо се, тек донекле, образовали.

А пре тога, пре овога, ми смо са свим тим знањима и сазнањима, са свим тим визијама и моћима, већ долазили у свет, али и одлазили из света.

Знања Богова имали смо у генима, у крви, у светлосном запису.

Шта данас имамо?

Имамо јад и беду; имамо бесмисао и безнађе; имамо ратове и злочине; имамо поробљавање и робовање; имамо све изопачености и настраности какве некада ни замислити нисмо могли.

 Велика је Раса изгубила све моћи и визије, те сада светом влада Мала Раса илити раса човеко-мајмуна, човеко-гмазова.

Почело је, као што рекох, са мешањем раса, а сада ће човеколика бића наставити да се мешају са животињама –

што је скоро и отпочело у неким земљама западним.

Пад се још и може зауставити, али је суноврат, заиста,   немогуће!

Шта нам је чинити?

Остаје нам само учење и освешћивање, рад на себи и, колико је то могуће, рад са ближњима својим.

Зато што једино Знањима Белих Богова, визијама и моћима Предака, можемо да одбранимо себе, и, донекле, ближње своје, у свету какав јесте.

Сви други и другичаји покушаји, окренуће се противу нас, и посве нас сатрти.

А када се уруши Империја Зла (а мора се урушити!), тада ће наступити Ново доба ВедСрба Аријеваца.

 

Песму посвећујем Милану Симићу, Дичном Србину у далекој Аустралији.

 

Да нисам боравио у Немачкој, између двадесетпрве и двадесетчетврте године (у градићу Хермансбургу, на осамдесет километара од Хановера према холандској граници), можда се не би ни догодило моје ведсрбско и аријевско буђење.

Ко то зна!

Овде песнички сведочим о једноме искуству, које је знано само онима што су боравили (и што бораве) у туђему свету.

Када се млад човек нађе у туђему граду, у туђој земљи и туђему народу, а да не би била угрожена и поништена његова самосвојна и самобитна личност, он мора да потражи тачку ослонца дубоко у својему унутарњем бићу.

Не знајући шта да чиним, те да бих се заштитио и одбранио од окружења које буквално усисава и поништава све разлике, самосвојности и самобитности, ја сам из виших духовних светова, у своје Свесно Биће,   призвао словенски, прасрбски Мит.

Одмах сам схватио, да је званична историја, коју смо у школама учили (поготову поглавља о древним Словенима), пуна кривотворења и обмана, да је пуна празнина, шупљина и лажи, те да је све то писано за чопоре и крда, за бесловестан свет.

Тада ми је унутарњи глас рекао, да трагам за незваничном, тајном, оностраном повесницом, и да ћу једино ту доћи до познања Истине о себи, о Роду, и о Прецима.

Од тајне историје, кренуо сам преко тајних учења и знања древних народа, да бих, ишчитавајући ведске свете списе, аријевских хималајских и тибетанских мудраца, схватио да је ту, управо ту, права и истинита словенска и србска повесница.

Већ после кратког времена, почео сам свет да сагледавам унутарњим видом; да ствари и појаве, да појединце и народе, посматрам и сазерцавам са становишта тајне духовне науке.

Открио сам, убрзо, да Немци нису оно што смо у школама учили; да они нису раса која се разликује од нас Словена, већ да смо ми, у суштини, једна те иста древна ведска, санскрићанска, аријевска раса; штавише, иако сам био млад, својим сам унутарњим бићем схватио да су Немци уистини германизовани Бели (Балтички) Словени, те да је узрок њихове србомржње, њихове словеномржње, управо у томе!

Иза мржње према Србима, Русима и иним Словенима, Немци из неког само њима својственог (а никада освешћеног!) битијног страха, скривају своје право порекло.

Узрок и праузрок великих ратова у двадесетом веку, који су, зацело, били ратови између Аријеваца и Аријеваца (између словенских и германских Аријеваца), лежи у томе, што Немци никада ни покушали нису, да освесте своје истинско порекло; као да нису желели (или нису смели!) да појме и схвате, да су једна те иста Раса са Србима, Русима и иним Словенима!

Али, да не бих више разводњавао ову лирску приповест, рећи ћу, укратко (а песник и мора да ради на згушњавању речи), нешто због чега сам и започео ово песничко сведочење.

Запазио сам још у младости, да Срби (истина, не сви!) који бораве у туђему свету, имају више љубави за Род и Родину, за Србство и Србију, од Срба који никада нису боравили у туђини.

И, да песнички будем искрен до краја: никада Срби који бораве у Србији (који нису избивали из Србије) неће моћи да схвате, да осете, да доживе унутарње биће Срба који бораве у туђини, у расејању; никада њихову чисту љубав према Србству и Србији неће препознати чистом душом, чистим срцем, чистим бићем.

Зато Срби у Србији (а поготову Србљи Београђани) сваког Србина који је боравио у туђини, и који с љубављу прича о Србству, доживљавају као националисту.

То сте, свакако, и ви запазили!

 

Само буђење, препознавање и освешћивање Ведског Духа у Србском Бићу може да спаси Србство.

Свест о Миту и Пореклу, Свест о Боговима и Прецима.

Вера и Знање Божанских Предака – то је Србски Пут Светлости!

Све туђинске религије, сва туђинска учења, сва знања туђина – што пре одбацити и заборавити!

Сваки расни Србин мора имати Свест о Раси.

Зато што реч Раса на ведсрбском значи Род.

Рашани су једно од древних имена за Србе.

Расија је земља Раса, земља Рашана.

Сварог је Отац Расе.

Мокоша је Мајка Расе.

Издати Расу, значи – издати Богове и Претке, издати Веру и Знање, издати Небо и Земљу.

Само у Раси и Роду ти можеш бити – Ти!

Изван Расе и Рода, ти си тек сенка и утвара, привид и опсена.

У туђинским верама, у туђинским  учењима и знањима, нема суштог тебе, нема битног тебе!

Јудео-кршћанство, јудео-ислам, јудео-бољшевизам, јудео-мундијализам – то је Пут Смрти за расног ВедСрба.

Пробуди се, и схвати,

да Пут Живота води

кроз Језгро ПраВасељене,

где обитавају и бивствују

твоји Богови и Преци! 

Америко, убиће те властите лажи!

Један човек, један народ, једно друштво, те и једно царство – не може дуго да живи у лажи.

Зато што лаж изједа, разједа и убија изнутра.

Америка ће изнутра бити и побеђена и освојена.

Америци прети најстрашнији рат – рат изнутра, рат са самом собом, рат против саме себе.

Америци не треба више ниједан спољни непријатељ –

јер је самој себи највећи непријатељ.

 Америка је већ у рату са самом собом, и то се више ничим не може сакрити.

Све је више пробуђених и освешћених Американаца, који схватају да је њихов највећи непријатељ –

Америка!

Америку ће стићи све оне лажи о Србима.

Стићи ће је Перунова Огњена Муња из Језгра звезданог јата; Перунова Огњена Муња биће одговор Ведских Богова на србски космички бол.

Империја стварана на лажима, мора и нестати са лажима!

Такав је Закон над законима.

 

Ако се словенски народи не уједине, онда ће бити последње робље Западне Империје Зла.

Зато што је антиславизам једина идеологија Запада у последњих тисућу година.

Језгро антиславизма јесте у Рептило-Ватикану, у латинизираним дивљим германским племенима, у јудео-кршћанству и сатано-кршћанству, као и у свим идеологијама и политичким покретима произишлим из јудео-кршћанства и сатано-кршћанства.

 Комунизам, бољшевизам, сатанизам и мундијализам – све је то рођено у змијскоме гнезду Рептило-Ватикана.

Када ишчитавамо историју света, посебице историју Европе, онда ћемо схватити, да су сви западни кршћански народи, да су сви западни кршћански дворови, у последњих десет векова, имали једну једину политику, једну једину идеологију, једну једину стратегију, једну једину идеју-водиљу – антиславизам!

Узрок и повод свих европских ратова јесте – антиславизам!

Иза свих европских револуција и преврата скрива се – антиславизам!

Европска цивилизација, са свим европским културама, уистини, и почива на антиславизму!

Антиславизам је у крви и генима свих западних народа, и они никада неће моћи да се излече од антиславизма.

Они ће пре нестати, него што ће се излечити од антиславизма.

Ово ми расни Срби, ми расни Словени, морамо да схватимо и освестимо.

А када схватимо и освестимо, онда морамо и да памтимо!

Онај ко зна и памти, никада неће бити изненађен.

Изненађен је и затечен само онај који не жели да зна, и који не жели да памти.

Срби и Руси су у двадесетом веку најскупње платили своју небудност!

Нису схватили да гаје гује отровнице у својим недрима.

Примивши са болећивости своје, у домове своје, лукаве и потуљене туђинце, они су, од истих тих туђинаца, бивали побијени у домовима својим.

Кршћанство почива на антиславизму; ислам почива на антиславизму; комунизам почива на антиславизму; сатанизам почива на антиславизму; мундијализам почива на антиславизму.

И светски банкарски систем почива на антиславизму; и светски капиталистички поредак почива на антиславизму; и све западне културе, као и све кршћанске уметности, настајале су на антиславизму.

Сатанизација Срба последњих десетлећа јесте само један од лукавих, потуљених и подмуклих видова антиславизма, што бисмо овом приликом могли назвати антисрбизмом.

За све расне Словене, за све ВедСловене, постоји само један пут – Словенски Пут!