Посвећено свим оним ВедСрбима који радосно и с љубављу читају моје лирске записе.

 

 

Свет је посве другачији, када се посматра са духовног становишта и духовним видом.

Када се у свом божанском бићу и битију уздигнемо у више светове, и све одозго сазерцавамо духовним очима, тек тада појимамо и схватамо колико је овај свет варљив и привидан.

Овај свет је, заиста –

 маја, омаја и опсена, уколико се занемари Дух Стварања.

Хајде да о тренутачном пропадању и разграђивању  Србије, о тренутачном изумирању и нестајању Србства – дешавања, збивања, појаве, прилике и

 ствари – сагледавамо са становишта древне (а и савремене и свевремене!) ведске духовности.

Када човек сагледава и сазерцава свет са становишта ведске духовне науке, он, пре свега, осећа смирење и радост, јер види лепоту и дивоту самога Живота, самога Постања и Стварања; види појаве и ствари које се могу једино духовним видом сагледати.

Са духовног становишта гледано, све је у свету, као и у иним световима, у вечном и непрестаном таласању и дисању, рађању и умирању, умирању и поновном рађању.

Ако је све већ у свету и у ПраВасељени у непрестаном настајању и нестајању и поновном настајању, онда је разумљиво да том Закону подлежу и Срби.

Један србски нараштај је у успону; следећи је у опадању; трећи је поново у узлажењу; четврти наново у низлажењу.

Сварогово Коло јесте космички знамен непрестаних животних токова; на КолоПуту узлажења и КолоПуту низлажења.

КолоПут јесте Сунчева Потка по којој се Сунце креће око ПраСунца илити Звезде Стајачице.

Путовање Сунца око ПраСунца (око Звезде Стајачице) траје двеста честрдесет векова!

До тог су сазнања дошли наши древни ведски посвећеници још пре стотину и осам столећа.

Од двеста четрдесет векова кружења око ПраСунца – сто двадест векова траје Пут навише и сто двадесет векова траје Пут наниже.

После тог Круга (Кола) од двеста четрдесет векова – све се дословце понавља!

Хајде сад словесно, трезвено и освешћено, а са становишта ведске духовности, да сазерцавамо прилике у Србству и Србији.

Шта видимо, ако заиста видимо?

Видимо овај србски нараштај у опадању.

Пре стотину година појавио се србски нараштај у узлажењу, а овај је нараштај у низлажењу.

Као да су у питању два посве различна и опречна народа; као да то није један те исти народ – а јесте исти!

Следећи србски нараштај који ће ускоро доћи (а већ је и дошао!), биће сушта супротност и опречност овоме нараштају.

Један будући србски нараштај, стидеће се овога србског нараштаја.

Ја то већ сада видим, и знам!

Али, са овим нараштајем србским, заиста, не може ништа ни боље ни више да се учини.

Овај нараштај је већ отписан.

Отписан у духовном и космичком смислу.

Од овог србског нараштаја само ће мањина ући у ведсрбску паметарницу и духовну повесницу.

На сваких тисућу садањих Срба (отприлике!), долази један ВедСрб који ће сачувати Живи Огањ ВедСрбства.

И ако је тако – будимо задовољни, смирени и радосни!

Србија се разграђује, распродаје и уништава – тако је изабрао и одлучио овај србски нараштај.

Србство се омаловажава, ниподаштава, исмејава и извргава спрдњи – и то је изабрао и одлучио овај србски нараштај.

Овај србски нараштај јесте сенка Србства.

Овај србски нараштај нема ничег заједничког ни са  претходним нити са долазећим србским нараштајем.

Овај србски нараштај јесте космичка црна рупа у Космичком Бићу Србства.

Када тако посматрате и сазерцавате збивања у Србству и Србији, онда сте посве смирени и равнодушни.

Равнодушни у оном душевном, духовном и битијном смислу; у смислу који превазилази и надилази сваки овоземаљски и пролазни смисао.

Ни ви ретки ВедСрби, немојте туговати и очајавати због овог бесловесног србског нараштаја, који је изабрао Пут наниже.

Ви с тим нараштајем немате ништа.

Јесте савременици овог нараштаја, али са овим нараштајем немате ничег заједничког у духовном и космичком смислу.

Ви сте се у овоме времену појавили да бисте сведочили:

 пред Створитељем, пред ПраВасељеном, пред Прецима –

о овоме времену!

Али, не тугујте, но се радујте Животу и Стварању!

 

Сети се: ко си!

Сети се: чији си!

Сети се: ко су ти Преци!

Сети се: Вере и Знања својих Предака!

Сети се: своје Звездане Расе!

Сети се: Сварога и Перуна, Велеса и ДаждБога, СвеВида и СрбБога!

Сети се: Завета даног давно још пре рођења твојега; када се наши Божански Преци на беломе ветру  низведоше, и када учинише Завет са Боговима својим!

Завет твојих Предака јесте и твој Завет, јер си и ти под Заветом Предака својих, и од тог Завета не можеш никамо утећи!

Победи Изрода у Себи!

Победи Јуду у Срцу својему!

Јуда у Срцу твојему замагљује твоју Свест; замагљује  твој Ум; замагљује Срце твоје; замагљује Биће и Суштаство твоје.

Јуда те изједа изнутра; због Јуде немаш мирнога сна.

Јуда у теби јесте Изрод у теби.

Јуда је лукав, потуљен и подмукао; он убија Богове твоје у теби; убија Веру у теби; убија Знање у теби; убија Живот у теби.

Избаци Јуду из мисли својих; протерај га из Срца својега!

Победи га, и убиј, у Себи!

Када убијеш Јуду у Себи, онда ћеш изнова бити обасјан ПраВиделом Створитеља.

А потом ће се и Велики Дух Стварања на тебе низвести, и бићеш сутворцем са Створитељем!

Сети се: да си Веђанин, да си ВедСрб, да си Стриборјанин, да си Санскрићанин, и да си од Велике Звездане Расе!

Сети се, Бели Србе, Соколе и Роде мој!

Сви смо Наши!

Наши смо, јер смо потомци Божанских Предака.

Потомци ВедСрба, ПраАријеваца.

Потомци Звездане Расе.

Звездана Раса је угрожена, нападнута одасвуда, како извана тако и изнутра.

Свуда у свету, па и у Србији, влада Мајмунска Раса.

Све је ово ко зна где и када толико пута виђено.

Заиста, виђено давно!

У Древности је већ вођен један Велики Рат између Звездане Расе и потомака Мајмуна.

О том Великом Рату сведоче спевови ведсрбских песника ришија, оних који ришају и пишу Свете Књиге.

У том спеву, у којему се осликава бојно поље на којему се води рат између Светлости и Таме, спомиње се и велики ратник СрбИнда, ВедСрб са Инда.

Сви смо Наши!

Ово нека буде наша силница, соколница и мантра.

Нека буде наш тајни и тајинствени поздрав.

Свуда се у свету покренуо рат против Мајмунске Расе, па мора и у Србији.

Ова власт је мајмунска, јер су на власти потомци Мајмуна.

Мајмунска власт има једну једину поетику, једну једину философију, а то је поетика и философија дебелог црева!

Њихове речи су из дебелог црева, њихове мисли су из дебелог црева, њихова осећања су из дебелог црева.

Они су се и сами претворили у дебело црево.

Ако немају су чим да напуне дебело црево, онда је то пропаст, смак света за њих.

Они све мере и вреднују према дебелом цреву.

Оно што се у Србији назива политичком и културном елитом, све је то од првог до последњег мислилац и стваралац дебелог црева.

Свим медијима у Србији руководе сподобе и утваре   дебелог црева.

Животињска фарма и Велики Брат – и то је забава и разонода мајмуноликих сподоба дебелог црева.

Они признају једну једину повесницу, једну једину стварност, једну једину традицију, једну једину религију, једну једину философију – повесницу, стварност, традицију, религију и философију дебелог црева.

Сви смо ми Наши!

И зато морамо да победимо, јер нам нема друге.

Морамо да победимо, јер другог избора немамо.

Како год да се окрене, преокрене и преобрне, ми, заиста, морамо да победимо!

Зато и јесмо – Наши!

 

Народ – то није нешто безоблично, безлично и бесловесно; нешто што се не може исказати, појмити, разјаснити и схватити.

Народ – то су самосвесни и самобитни појединци; непоновљиве личности које знају своје Порекло, знају свој Род, знају властити Пут.

Народ бира и поставља сваку власт.

Народ је изнад сваке земаљске власти, а над Народом је само Божанска Власт.

Власт коју изабере Народ – Народу мора да служи!

Све странке, сви вођи странака, сви председници и сви владини службеници, све власти (од најмање до највише), као и све установе (јавне и тајне) у Народу, бивају подређене Народу – Бићу и Духу Народа.

И то је Закон, и то је Устав!

Ако власт коју је Народ изабрао, из ових или оних разлога, престане да поштује Вољу Народа, Народ је дужан (заиста, дужан!) да је одмах распусти, разреши и смени, те да на њихово место постави оне појединце, оне самосвојне, самобитне и родољубиве личности који су вољни да служе (заиста, да служе!) Бићу и Духу Народа.

Народ је дужан да смењује власт, која не служи Вољи Народа, из више разлога.

Али постоји један разлог за смену непослушне власти који надилази све друге разлоге – Народ је одговоран

(ово одговоран запамтите!) пред Богом, пред Духом Стварања, пред ПраВасељеном, пред Прецима и пред Потомцима за сва дела или недела своје власти, своје владе.

Уколико Народ из слабости или болећивости дозволи да власт чини недолична дела, да ради противно Вољи и Бићу Народа, онда се сва та недолична и лоша дела уписују у Биће и Душу Народа, и тако се ствара лоша Усудба (Карма) за сва поколеља прошла и будућа.

Србски је Народ древан и словестан, самосвестан и самобитан, и зато не сме да дозволи да се на власти и влади налазе они појединци који се ругају Вољи и Бићу Народа.

Овај дембелски, дебилски и мајмунски несој мора што пре да се избаци из владе, из власти, из свих јавних и тајних установа и служби, да би се спасило Биће Народа!

Свеопшта грађанска непослушност је најбољи и најбезболнији вид борбе против паразита и грабљиваца који су се домогли власти.

 

 

Има Срба и Срба!

Има Срба на Путу навише, и Срба на Путу наниже.

Има Срба који усправно ходе, и Срба који бауљају.

Има Срба што се диче својим пореклом, и Срба што се стиде својега порекла.

Има Срба који прослављају Србство, и Срба који су брука за Србство.

Заиста, има Срба и Срба!

Има свих племена, свих народа, свих каста, и свих раса у Срба.

Сви су они Срби, а опет, нису сви Срби – Срби!

Многи су Срби залутали међу Србе, а да ни сами нису свесни тога.

Срби залутали међу Србе, обично мрзе Србе.

Не мрзе они Србе, већ мрзе свој погрешан избор.

А погрешан се избор догодио још пре рођења њихова, тамо негде у ОноСвету, у Бардо Пространству, где душа бира расу, народ, племе и родитеље.

Све је Коло, и све је КолоПут!

Мени не сметају ни први ни други Срби; не сметају ни пети ни десети, макар и да нису Срби!

Што би мени сметали –

довољно је што себи сметају!

Мени могу да сметам –

само ја сам себи!

Ако не љубим себе, онда никога и ништа не љубим.

Како може икога и ишта да љуби, онај који самога себе не љуби!?

Данас ми рече пријатељ мој Соко, да је све више Срба који га разочаравају.

А ја му одговорих, да сачека мало, јер ће се убрзо појавити они Срби који ће да га очаравају.

Јер где има једних, мора и других бити.

Све док смо у тами, сенке нигде нема.

А чим нас обасја Сунце, сенка се одмах укаже.

Однекуд измили, и у стопу нас прати.

Да није Срба Сунца, не би ни Срба Сенки било.

Није важно колико нас је, већ је битно какви смо.

Има нас Срба, и има вас Срба!

Разних и различнијех, свакојаких и свакаквијех.

И добро је што је тако, и дај, нека буде тако!

 

Људи све чешће причају о здрављу.

Уствари, све чешће причају о болести.

Наслушао сам се тих прича још од детињства; и одувек су ми те приче, о здрављу и болести, биле несувисле –

без сврхе и смисла.

Зашто то кажем?

Зато што би људи желели да буду здрави, да пуцају од здравља, а да ништа не раде на себи.

Нема здравља на не-духовном путу!

Ако не радиш на себи, ако се душевно, умно и духовно не развијаш, не ствараш и не уздижеш себе, о каквом здрављу онда можеш да причаш!?

Живот извире, притиче и струји из духовних светова, а са приливом живота, гле, и здравље се прилива.

Какав живот, такво и здравље!

Колико си у оностраним духовним световима, толико си и жив!

Ако си уистини жив, онда си и здрав!

Не можеш бити здрав, ако ниси жив!

Много је мртвих живота на овоме свету.

У овоме их је времену, канда, највише.

Зато што људи с радошћу не живе живот, већ са мрзовољом убијају живот!

Убијају живот и у овоме и у ономе свету.

Ако радосно не живиш живот, онда ниси жив, па самим тим ниси ни здрав!

Градови су пуни мрзовољних људи.

У градовима је све више ходећих мртваца.

Два човека већ годинама имају стан до стана –

у једној те истој  згради, на једном те истом спрату –

 и, када улазе у дизало – не поздрављају један другога!

Не умеју да се осмехну један другом, не умеју ни топлу реч, из душе и срца, између се да прозборе!

О каквом здрављу онда такви људи причају; и, да ли смеју, да ли имају право, и о чему да причају!?

Не причај ми о својему здрављу, већ ми беседи о својему животном путу.

Јер од твојега животног пута, зависи и твоје здравље.

Какав ти је животни пут, и живот ти је такав!

Ако си пустио мозак на отаву; ако си дигао све четири увис; ако си постао раводушан према ближњима и свеколикој лепоти и дивоти света и светова – онда си ти већ одавно (а да то ни знао ниси!) заистински мртав и премртав човек!

 

Једнога дивног поподнева, седећи на тераси у врту мојему и, тихујући уз песничку беседу, мој пријатељ Пра Владан, духовни исцелитељ и од скора МахАтма, дођосмо до овога познања што у песму преточих.

 

Пра Владану, ВедСрбу од ПраТијаније

 

 

Све полази из ПраСунца, из Језгра звезданог јата.

Тамо је све почело, тамо је ПраИскон.

Тамо где је све почело –

то је Пупак ПраВасељене.

Језгро ПраЖивота.

Све је настало, постало и рођено из Језгра ПраЖивота, из Језгра ПраСуштаства.

Наш живот се одвија по Закону ПраЖивота, по Закону ПраСунца.

Наш живот –

то је Кружно Путовање кроз Вечност, кроз ПросторВреме.

Живети значи: кружно путовати!

Ми смо вечити путујући путници на КолоПуту.

КолоПут јесте Сварогов Пут – кроз ПросторВреме, кроз Вечност.

Све што је негда и негде било, то ће негда и негде снова бити; а све што је већ било и што ће изнова и снова бити – то јесте и бива у Садањем Трену Вечности.

Ми смо пошли из Будућности и, кроз Прошлост и преко Прошлости, путујемо ка Новој Будућности  која је с ону страну Присуства, Бивствовања и Постојања.

Ми смо потомци ПраИскона, потомци ПраСунца, потомци Језгра ПраЖивота.

Све што је створено – створено је да буде живо, душевно, духовно и вечно.

А све што је живо, душевно, духовно и вечно јесте од ПраСветлости, од ПраСунца.

Оно што ПраСветлошћу зовемо –

то је Првобитна Светлост која нити постаје нити нестаје, нити јача нити слаби, већ одувек и заувек јесте таква каква јесте.

То је ПраСунце с ону страну Сунца; то је ПраСветлост с ону страну Светлости.

Наш је животни дах усаглашен и усаображен са Животним Дахом ПраВасељене, са животним дахом Мајке Земље, са животним дахом сазвежђа, сунаца и звезданих јата.

Све има једну те исту учесталост, устрепталост, титравост и треперавост у свим појавним и непојавним световима.

Сва силна дисања у ПраВасељени јесу само једно усаглашено и усаображено дисање Свега Бивајућег у ПраЖивоту.

Ми смо, уистини, вечити путујући путници на КолоПуту, на СварогПуту – кроз ПросторВреме, кроз Вечност.

У свим минулим временима – били смо; у свим будућим временима – бићемо!

http://www.youtube.com/watch?v=Lwxm8SoWJxI

Драган Симовић: ИЗ ЛЕТОПИСА АКАШЕ  (видео)

Опремио: СТАРИ СЛОВЕН

 

 

 

 

 

 

У званичној историји свега има, само Истине о нама Србима нема!

Истина о Србима давно је, веома давно, протерана из званичне историје.

Зашто у званичној историји свега има, само Истине о Србима нема?

Зато што су званичну историју писали варварски, дивљи народи, који су вековима отимали србску земљу, и, на отетој србској земљи, дизали своја варварска  краљевства и царства.

Али, дошло је Време Откривања Истине.

Већ су сви ти варварски западни народи, творци лажне историје, ухваћени на делу – у лажи!

Сада је сваком словесном човеку јасно, да је све оно што су ти умишљени и измишљени народи (јер су и они сами, уистини, и као сушти народи измишљени!) вековима представљали као своје, у самој бити – од Срба отето и присвојено!

У стварању лажне историје предњачили су латински и германски полуписмени и једва писмени калуђери, у сарадњи са средоземно-грчким калуђерима ушкопљеницима.

Но, као што рекох, ово је Време Отркивања Истине, и све је те вековне историјске лажи, већ развејао ветар долазећег времена!

Сваког дана, сваког часа у дану, до мене, а сама од себе, стигне по нека објава, по нека порука, по нека вест, или по нека књига, у којој се Истина о Србима у Светлости  пројављује.

Тако ми јуче, мој пријатељ, Соко са Велебита, донесе књигу која, између осталог, обелодањује и дуго, веома дуго, скривану Истину о Србима.

Наслов књиге је Београдска школа метеорологије, издата у Београду 2010/7518. године.

Књигу су стварали и писали: Милан Т. Стеванчевић, Недељко Тодоровић, Милан М. Радовановић, Владан Дуцић и Милан Миленковић.

Књига је стручна и научна, али писана читљивим, јасним, популарним и скоро песничким стилом.

У овој књизи има једно поглавље које би сваки словесни и освешћени Србин требало да има на својему дому, јер се у том поглављу обелодањује Истина, дуго скривана и од самих Срба!

Наслов тог поглавља је: Хелиоцентрична метеорологија као пут за успостављање Српског календара; почиње са 191, а завршава се са 254. страницом.

Када будете пажљиво прочитали ово поглавље, схватићете, да све оно што је вредно и значајно у културама надобудних и гордних западно-латинских народа, уистини, од Срба примљено, преузето и, потом, присвојено!

Сада вам је јасно, зашто су сви они морали вековима да се служе и бране лажима.

Али, већ је свршено са њиховим лажима!

Лаж их спасити не може!