Category: Драган Симовић
Драган Симовић: БИЋЕ ЈЕЗИКА И ДУША НАРОДА
Наши лукави врази, зли волшебници, србомрсци и човекомрсци, већ вековима, потуљено и изокола, насрћу на Душу Србства преко Бића Језика.
Песнички речено, они намеравају да нас пониште као Словестан Народ, поткопавајући нам и разарајући Биће Језика.
Јер, кад се разори Биће Језика, онда се, по ПраВасељенском Закону, разбољева и Душа Народа; а болест Душе води у најстрашнију смрт –
када иза Душе/Бића Народа остаје само љуштура и страхота пустоши.
Смрт Душе јесте страшнија од смрти Плоти; будући да смрт Плоти јесте само пролаз/прелаз из света у свет!
Биће Језика Словесног Народа садржи све!
Заиста, све!
У Бићу Језика је свеколики светлосни запис Народа –
од Певања и Песништва, преко Повеснице, Паметарнице и Предања, па све до Божанских Сазнања и Знања.
У Слову и Језику јесте, не само Памћење, већ и Присуство Бића Народа/Душе Народа.
Немогуће је мислити и промишљати, замишљати, сневати, певати и стварати изван Језика, изван Бића Језика!
Доказано је, и стопут потврђено, да и најдивотнија вилинка (србска реч за музику!) извире из Бића Језика.
Штавише, и само појање праисконих гласова (без јасног и разговетног изговарања слогова у реч преточених) происходи из Слова, из Гласа, из Речи, из Језика, из Душе и Бића Језика.
Биће Језика јесте Живо Слово у Бићу Народа.
Биће Језика јесте Живи Бог у Бићу Народа!
Свака туђица убачена у Србски Језик јесте отров убризган у Здраво Словесно Биће.
Свака туђица у Бићу Језика нарушава унутарњу равнотежу Здравља Језика.
Свака туђица јесте једна тачка илити мрља на Души Језика.
Оно што је грех за Словесног Човека, то је туђинска реч за Биће Језика.
Лажу вас надобудни језокословци који кажу да туђице обогаћују Језик!
Лажу, јер су купљени и плаћени да лажу!
Рат против Србског Језика води се већ тисућама година; води се седамдесет и седам векова.
Рат против ВедСрбства јесте рат противу Србског Језика!
Ово морате да разјасните, схватите и освестите!
Сви досадањи ратови противу Срба/ВедСрба вођени су са једном једином намером и сврхом –
да се посве разори и поништи ВедСрбски Језик.
А када се буде разорио и поништио ВедСрбски Језик (како су зли волшебници наумили), онда неће нестати само Срби/ВедСрби, већ и сви ини Словесни Народи, свеколика Звездана Раса, васколика Раса Сапијенса.
И тада ће светом завладати Тама!
Песнички речено, рат противу ВедСрбског Језика јесте рат противу Словесног Човечанства, будући да су сви ини народи изишли из ПраБића ВедСрбства, и сви ини Словесни Језици из Бића ВедСрбског Језика.
Нема Духовности, нема Словесности, нема Тиховања, нема Јасновиђења, нема Маштања и нема Стварања изван Суштаства и Бића Језика!
Изван Бића Језика немогуће је ступити у било какву везу са Великим Прецима, са Боговима, са Потомцима, са Створитељем, и са свим иним духовним и словесним Бићима и Битијима.
По једном древном Предању ВедСрба, Велики је Дух Стварања (СвеБох Створитељ!), пре ичега другог, пре било каквог Стварања, најпре створио Слово и Језик, како би из Слова и Језика могао да ствара и твори сва бића ина и све светове ине, сва сунца и сва звездана јата, с ову и с ону страну Обзорја Великог и Вечног Дешавања.
Славиша К. Миљковић: ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА (2)
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 2
фебруар 2, 2013 — Небојша
Претходни повезан текст:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1
http://wp.me/p3KWp-62k
Аутор: Славиша К. Миљковић
Преузми текст
2. ВАСПОСТАВЉАЊЕ НЕИСТИНЕ И ПРИСТАЈАЊЕ НА ЊУ
(научено до сада)
(Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања)
Славиша К. Миљковић
Још у детињству ме је био (лош!) глас да сам тврдоглав и својеглав (недоказан! = онај коме се не може утувити у главу). често су те особине сметале и мојим родитељима, независно од тога што су те моје особине проистицале из родитељског васпитања да будем поштен и да браним поштење, да не попуштам насилницима независно од тога које су врсте они били. Многобројне прочитане књиге још у предшколском добу учврстиле су мој став да се треба борити за истину и част.
Иако сам од раног детињства непрестано читао, никада нисам помишљао да ћу се бавити језиком. Међутим, у језику и речима које су ми одзвањале у ушима почео сам да разазнајем дивне, необичне или нелогичне ствари.
Најпре ћу се осврнути на неколико њих.
Са пет година почео сам да косим траву, тј. почео да учим кошење. То је условило и остале касније активности око сена: превртање, навиљчење, сакупљање, стоговање, утовар, истовар… – све послови који се обављају биљекупном алатком која је позната као вила. Баш у то време читао сам причу “Златоруни ован” где главни јунак муке мучи покушавајући да оствари немогуће замисли злог цара и још горег му саветника: – Од виљевских зуба да ми начиниш двор! – тражи цар од главног јунака. Тад сазнам да је виљев (виљ, вил) = слон! И сећам се да сам, као онај који је потпуно поистовећен са главним јунаком, закључио да је то стварно немогућ задатак јер, пре свега, код нас нема слонова! Већ тада почела је да се рађа дилема: откуд Србима реч за слона (виљев/виљ/вил) ако њега нема на србској етничкој територији (а није га било ни у мочварама иза Карпата (где нам је била, наводно, прапостојбина)?). Наравно, морао сам да сачекам одговор на једно такво питање. Али, већ тада ми је било савршено јасно шта представља пољопривредна алатка вила (слика десно).
Свако овде може видети да главни парошци код виле представљају савршену имитацију виљевских/слоновских кљова. Помоћни парожак није ништа друго до упрошћена виљевска/слоновска сурла (о речима виљев и вила писао сам опширно у књизи Нови србски митолошки речник).
Тада то нисам знао, али сада знам: реч/слово изворно следи неку слику/појам/идеју. То јесте дивно!
Али нису сва моја детиња сазнања била дивна!
Ако данас отворимо Лексикон страних речи и израза М. Вујаклије прочитаћемо да је реч опијум (наркотик који се добија од мака) несрбска реч која води порекло од латинског опиум или грчког οπιον! Свако ко има два грама мозга у глави и коме накарадни образовни систем није помутио језичку и родољубиву матрицу, може видети једноставну истину: опијум/опиум/опион (онај који опија ум) не може бити страна реч јер пити, опити, пијем, ум и он јесу класичне србске речи. Другим речима, опијум = опиј ум = опија ум, опиум = опи/опија ум, опи он = опи/опија он. Ја никада нисам дао за право учитељици, наставнику или професору у њиховој тврдњи да је опијум несрбска реч. Наравно, због нарочите сујете неких предавача трпео сам неке последице.
Још једна реч из мог детињства носи сличну причу.
Читајући наше јуначке десетерачке песме сусрео сам реч јакреп(шкорпија). На велико моје запрепашћење, прочитао сам да је то реч која нам долази из турског језика! Иако сам био дете (највише 10 година) нисам могао прихватити такву глупост, такав идиотизам (сада знам да је реч о злонамерју!). Реч је савршено србски јасна: јакреп (шкорпија) = јак реп – прецизан опис бића чија суштина лежи у јаком репу, репу који носи отровну/смртоносну жаоку. Ипак, савршено јасна србска реч проглашена је за изворну турску тековину.
Зашто?
Одговор се крије у наслову: било је потребно васпоставити неистину унутар србског језика свуда где је то могло.
Зашто?
Зато, јер једна лаж производи безброј других са циљем да се одржи као истина. Огромна је прогресија лажи проистекла из утемељене лажи! Иако за то не постоји ни један доказ, иако на хиљаде доказа тврде супротно, васпостављена је “истина” да су Срби дошли на Балкан у седмом веку као дивљи, неписмени варвари геноцидно расположени према домородачком (несрбском) становништву. Такву огромну лаж морало је да прати стотоне хиљада других лажи како би се та прва/базична лаж могла одржати.
Ако би опијум била изворна србска реч, како би било могуће њено постојање у античком латинском језику? – Па Срби су дошли на Балкан у VII сеобном веку, њихов варварски/ништавни језик никако није могао утицати на велики/величанствени латински језик – папагајкски нам понављају наши званични вајни језикословци огрезли у грех према србском колективном памћењу и србској колективној будућности.
Замислимо студента прве године на филозофском факултету, усмереног ка историји или језику! Замислимо да он своме професору не даје за право да је опијум латинска реч, или му предочава доказе о пресудном србском присуству на Балкану и Подунављу у античко време. Да ли тај студент има било каве шансе да код тог професора положи испит или (укупно) заврши прву годину? Нема! Већ ту настаје прво “тријерење”, на осталим годинама дешава се додатно “пречишћавање”. Сурова србска истина: Филозофски факултет завршавају само они који су спремни да “зажмуре” на једно или два ока жртвујући истину о Србском колективном памћењу.
Нека се не вређају они коју су се овде препознали! Није касно, биће им опроштено ако своје муком стечно знање ипак утемеље на истинитим србским темељима.
Слична су дешавања и на вишим нивоима “знања”. Да би неко “напредан” из историографије или језикословља био примљен за било каквог члана Српске академије, мора безбројно пута да полаже “испит”: да безброј пута изговори или напише како су Срби на Балкан дошли у седмом сеобном веку, да су нам писменост донели Ћирило и Методије, да ама баш ништа не зна о србској историји од седмог века до Немањића, да велича грчки и латински језик и да нарочито добро вреднује безбројне “турцизме” у србском језику!
Због тога нам је историографски и језикословни део Акедимије скуп високообразованих незналица, каријериста или злонамерника према србском колективном памћењу и србској колективној будућности. Због тога овај део Српске академије представља највећу пошаст која је икада задесила србски народ!
У мојим књигама на безброј примера доказујем да ови академичари не знају, да лажу, да фалсификују, да поткрадају србско колективно памћење зарад своје и туђинске користи. Да су управо такви, доказује својим постојањем свако србско слово и свака србска реч!
У наредном наставку одгонетаћу једно србско слово као образац.
Преузето са сајта НЕБОЈШЕ ЈОВАНОВИЋА
Славиша К. Миљковић: ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА (1)
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1
фебруар 1, 2013 — Небојша
Претходни чланак од истог аутора:
Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика
http://wp.me/p3KWp-5it
Да би се овај Славишин текст ширио што више, скините га са доњег линка у Word-u 2003, текст је у ћирилици, али пре тога требате знати да Славиша користи један специфичан фонт под називом “Times-Cirilic”, и да би вам се његов текст отворио у ћирилици у Wordu, потребно ја да на свом рачунару имате инсталиран исти такав фонт, у супротном, текст вам се неће отворити у ћирилици, већ у латиници, са грешкама за поједина слова, уместо њих биће знаци интерпукције, зарези и разне цртице.
Са овог линка можете скинути фонт “Times Cirilic” и инсталирати га на свом рачунару:
Скини фонт “Times Cirilic”
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1
Преузми текст
Аутор: Славиша К. Миљковић
ФЕЉТОН
Славиша К. Миљковић
ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА
или
ОДГОНЕТАЊЕ СРБСКОГ ЈЕЗИКА
Славиша К. Миљковић
Угледао сам свет 1958. године, у селу Врело које се налази на четворомеђи алексиначке, сокобањске, сврљишке и нишке општине. Од 1960. године живим, учим, радим, сликам и пишем у Нишу. Кључна сазнања о сликарству, језику и историји стицао сам самостално.Један сам од оснивача друштва Сербона и часописа Глас Сербоне.
Објавио сам књиге: Нови србски митолошки речник (2008.), Нови србски етимолошки речник 1(2010.), Одгонетање србског језика 1 (2011.), Одгонетање србског језика 2 (август 2011.), Одгонетање србског језика 3 (март 2012.), Одгонетање србског језика 4 (август 2012) и Одгонетање србског језика 5 (октобар 2012).
1. СРБСКИ ЈЕЗИК ЈЕСТЕ ЧУДО ОД БОГА
Ко су Срби? Зашто су смештени на најидеалнијем кутку на планети Земљи? Зашто говоримо баш оваквим језиком? Колика је величина и снага тог језика? Да ли против Срба постоји Светска завера и да ли у њој учуствују и “домаће” снаге? Колика је снага лажи велика кад су у питању србски језик и историја? Ко замрачује непоновљиву величанственост србског језика? Зашто наша наука крије истину о србском језику и историји? Нацију најпре одређује језик, смемо ли пристати на лажи о србском језику и тако се сврстати уз нације утемељене на лажима? Да ли смемо да се одрекнемо себе да би “тамо неки” били срећнији?…
Питања су безбројна. Покушаћу да на нека од њих дам одговор позивајући се на сведока који никада није лагао. Име тог сведока јесте Србски Језик!
Зашто србски језик не лаже?
Зато јер је унутар њега уграђено величанствено поимање: Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања. Ово је уједно и прво утемељење на коме почива србски језик! Пред овим божанским поимањем, наука позната као Философија мора да клекне или се дубоко поклони.
Одавде следи да је србски Врховни Бог носилац Истине јер је Србима дао језик ради Истине.
Сви који у ери долара/евра мисле да то и није нека велика и битна ствар – много греше! Ако се мало присетимо неких прочитаних књига можемо тамо наћи примере врховних богова који лажу или подстичу на лаж. Ако је Врховни Бог једне нације лажов, каква је тек онда нација која га поштује?
Чињеница јесте: порекло европских језика се крије. Као извор се наводе антички језици или измишљени индоевропски (индогермански) језик. Пошто се србски језик на великом стаблу језика смешта високо у гранама (као младо-развијен језик), јасно је да су претпостављени (измишљени) индоевропски корени речи ту из непоштене намере да се некако оправда велика удаљеност западноевропских језика од Мајке Језика. Трагови недела сакривају се разарањем србског културног, националног и економског бића. Санкције, разарања, наметнути грађански ратови и бомбардовања, откидања србских етничких територија, геноцид… немају само економски циљ (иако се и он јасно види у виду ресурса и тржишта Србије). Потребно је што више ослабити србску матицу и матрицу ударајући највише на најачег: на непоткупљивог сведока који се зовеСрбски Језик не би ли он коначно поклекнуо.
Духовност једног народа огледа се у његовом језику. Није духовност у слепој вери (у том случају би најдуховнији били они који су верски затуцани). Ако неко уме зналачки говорити – то није случајност. То је последица, а не узрок. Зна да говори онај који има шта да каже. Реч проистиче из срца (душе), Бога, Истине – јер реч је ради Истине. Не могу се говор и језик усавршавати изговарањем лажи и глупости. Реч је порука прошлости за будућност. Реч се преноси и проноси. Реч јесте истовремено одјек прошлости, реч ће одјекивати и у будућности. Реч нам се као одјек подједнако враћа из прошлости и будућности. Реч је од Бога јер је Бог – Реч (Истина). Реч је истовремено и Запис (реч здесна гласи чер = цер =свето дрво познато као Запис). Записивати реч = Храстом говорити. Храст јесте Божје и србско дрво. Реч храст здесна гласи цар х = цар небески =Бог. Срби и Храст (Запис, Бог, Реч) јесу у сагласју од почетка јер су Срби првописмени. Према томе, истинску духовност не могу имати они народи који су украли реч (језик): реч је ради Истине, крађа подразумева лаж, мржњу и злочине ради чувања украденог. У тим радњама нема духовности. Оног тренутка кад су измишљени народи проглашавалили србски језик својим називајући га лажним именима, тог тренутка престаје духовност тих “народа”. Народ без духовности у одређеним историјским прекретницама постаје народ-звер. Оваква звер не поседује духовност, зато тражи србску крв јер србски језик чува поруку да дух (душа) борави у срцу (крви). Зато је најпожељнија крв оног народа који је сачувао своју духовност (реч, душу, срце, истину – Бога). Због тога над србским народом траје толико дуго геноцид у континуитету.
Нашој (да ли нашој?) језичкој и историјској науци наметнут је огроман комплекс ниже вредности. Тај комлекс наша званична језичко-историјска (назови) наука до бескраја продубљује. Наши званичници у историји и језику не умеју, не знају и, највише, не смеју, а за то су, дивног ли чуда, од овог народа награђивани и уважавани. Изградили су огромну грађевину од карата са којима прокоцкавају сопствени народ, његову духовност, писменост, историју и будућност. После толико изговорених и написаних лажи и неистина, они не смеју омогућити васпостављање Истине. Они су себе доживотно затворили у кули од карата за коју тврде да је вечна. Попут осуђеника на доживотну робију, који су цео свој живот провели у истој ћелији, тако и наши академичари познају сваки милиметар свог научног ћорсокака и могу писати о њему бескрајна “научна” дела. Тако деформисани, више нису способни да схвате да около њих постоји бескрајно слободан свет србског колективног памћења. Они немају физичке, умне, моралне или било које друге снаге да сруше ту трулу и нестабилну грађевину коју су прогласили чврстом и вечном. Трагедија за нас је у томе што са њиховом смрћу остаје њихов дух уграђен у многобројне њихове клонове. Академичари стварају нове академичаре у својој затвореној кастинској организацији. Клонови настављају њихово срамно дело истичући минорност србског народа и његових тековина, спремајући тако предуслове за нове геноциде над србским бићем. За то време, проверени непријатељи србског народа тапшу их по рамену, позивају их на грандиозно рекламирана “научна” предавања где аплаудирају једни другима. Штампају им се о србском трошку луксузна издања те, једном давно договорене, “истине” о Србима као неисторијском народу.
Недело према србском народу не могу опростити никоме.
То јесте један од разлога што сам се латио великог посла у покушају да одгонетнем србски језик. Успео сам да дођем до малог дела величанствене истине о србском језику. Тај делић истине о србском језику у потпуности руши наводе званичног србског језикословља и србске званичне историографије.
Мојих (за сада) седам објављених књига системски доказују правила на којима почива србски језик. Преко 150.000 обрађених речи у мојим објављеним и необјављеним књигама необориво потврђују истинитост тих правила. Њихова величанствена једноставност и лака проверљивост доказују да је србски језик Мајка Језик. То значи да у свим језичким уџбеницима појам индоевропски језик мора бити замењен појмом србски језик.
У наставку овог писања покушаћу да на најједноставнији начин прикажем помињана правила. Тиме ћу показати колико је наше званично језикословље забасало у заблуду или злонамерје.
У наредном наставку говорићу о васпостављању неистине и спремности да се пристане на њу.
Драган Симовић: БИЋЕ СУШТО И ВЕЧНО
Нема више Светлости у свету; –
никада је ни било није!
Нема више Љубави у свету; –
никада је ни било није!
Залуд смо Светлост тражили у свету; –
Светлост је само у душама нашим.
Залуд смо Љубав тражили у свету; –
Љубав је, гле, у срцима нашим!
Ни Истине, ни Милости,
нити Лепоте –
никада не бејаше бивало у свету,
већ је то наше Биће Сушто
видело одсјај себе самог
у свету сенки и утвара.
После векова лутања светом –
тражећи снове своје у свету –
схватих, изненада, у трену једном,
да свет је саздан од обмана,
од привида и од опсена,
те да је Стварност једино у нама,
у Бићу нашем –
Суштом и Вечном!
Драган Симовић: ДОЋИ ЋЕ, УСКОРО, ВИДЕЛО ИСТИНЕ!
Једноумље влада Србијом; једноумље влада Европом; једноумље влада Светом.
Једноумље и безумље, бездушје и безличје, безверје и безнађе, гле, запљускује све народе, све државе, све владе, све установе, све људе и све појединце!
Узрок свега овога јесте праискони страх од Нове Инквизиције која је, овога пута, потуљено скривена и прикривена иза људских и грађанских права; иза рептилске и американске демонократије; иза политичке коректности и подобности; иза равноправности полова и раноправности иних корисних идиота, а све то са једном једином сврхом –
да се васпостави страховлада рептилских медиокритета и банкстера; умоболних и душеболних владара из сенке; тартарских и ариманских синова мрака (који не припадају нити људској нити човечанској раси), што већ вековима покушавају да васпоставе Нови светски поредак; поредак у којему би се укинула свака стваралачка слобода, свака стваралачка самобитност и самосвојност, свака критичка свест и свако критичко мишљење, размишљање и промишљање.
Србија је земља корисних идиота, оних послушника и доушника који су распоређени по невладиним организацијама, по разним и различним електронским и писаним медијима, да би припремили тле за васпостављање страховладе медиокритета и човекомрзаца.
Корисни идиоти шире страх по Србији, страх од слободног, критичког мишљења и промишљања; они су преторијанци Великог Инквизитора који је у Србији открио расадник корисних идиота.
Корисни идиоти су на свим порталима, на свим блоговима, на свим сајтовима; они су дежурни коментатори, они су дежурни србомрсци и човекомрсци, они прете и застрашују све слободомислеће и самосвојне ауторе; они шире праискони страх и праискону мржњу према свему ономе што се не уклапа у њихове
ватиканско-коминтерновске брошуре и приручнике за светску страховладу једноумља и безумља.
Одувек сам Апокалипсу овако замишљао –
умирање свега узвишеног и божанског у човеку!
Јер, Апокалипса није нестанак и поништење физичког, материјалног илити вештаственог света; Апокалипса је нестанак свега душевног и духовног у свету; престанак и нестанак сваке човечанске самобитности и самосвојности; престанак и нестанак свега онога што човека уздиже ка Вишим Духовним Световима.
Апокалипса се већ догодила!
Апокалипса је Овде и Сада!
А нестанак материјалног и вештаственог света нико неће ни приметити, зато што је ова прва, духовна Апокалипса (која се давно догодила!) много страшнија и грознија, много језивија и ужаснија.
Од људи је још преостала само љуштура, и грозота пустоши и бесмисла.
А кад буде дошло Видело Истине, које је на помолу (иза Обзорја Дешавања), тада ће се распршити сенке и утваре једноумља и безумља, и родиће се Ново Небо и Нова Земља за Новог Словесног и Самосвесног БогоЧовека.
Стари Словен: ПРОБУЂЕНИ
Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (7)
Хвала нашим пријатељима
Русима, Кинезима, осталима
Да су нас у задњи час
Великодушно подржали,
Морално-духовно људски.
Хвала Богу, Исусу Христу
поклонише нам довољно
довољно преко потребне
,, ХРАНЕ “
голи опстанак потребне
поклонише великодушно
За једну читаву деценију
Да можемо равноправно
Да разговарамо, мање
нашим уљезима, изродима
Петоколонашима, издајницима
Екуме-пистама ,, Ири не Јима “
Више са нашим окупаторима
Душманима, зверима, не људима.
Џелату Про Палог За Пада
Од твог неславног краја
само један делић секунде
ти на располагању стоји
молим те Гољо, зло и бедо
молим те искористије
не за твој спас, касноје
али за спас твоје унакажене
измрцварене, измучене Душе.
Бог свемоћни
поклони је теби чисту као суза
недужну као рођено дете
како је теби дошла
тако мора Господу да врати!
Џелату Про Палог За Пада
Господу се обрати
Први и задњи пут
У твом јадном и бедном
бесмисленом животу
учини нешто добро
Не за тебе, касноје
За спас твоје душе.
Како, како ?
један делић секунде
није довољан за спас
то је немогуће
Гољо, јадо и бедо За Пада
Све је могуће
само се свемоћном обрати
Он Бог може све,
зауставиће време –
шта је за њега свемоћног
делић једне секунде
у односу на све,
на све што је прошло
што ће проћи.
Гољо, јадо и бедо,
Њему свемоћном
Окренуо си леђа
Момента када ти
твојом личном вољом
усадише зло,
Ти га прихвати за паре,
будимо искрени ,, ДОЛАРЕ“!
Гољо, јадо и бедо
Искористи сад и овде
Господа Бога милост,
делић секунде пред крај,
исповеди се, реци све,
не криј ништа
за спас душе…
али, али ….
СРБине шта да кажем ?
Ја то незнам
за тако нешто
нисам умно способан
као Ти васпитан…
помози
спас душе ми је важан…
Гољо, џелату, јадо и бедо,
Про Палог За Пада
,, НИШТАВИЛО“,
Помажем ти радо
не због тебе
спаса твоје душе
Бог ти је чисту дао
чиста као суза вратила..
Гољо, џелату говори:
Господе Боже,
Неба и земље Творче,
Користим
овај делић секунде
за спас моје душе.
Окрећем лице према Теби
окрећем лице, прљаво
ка Светлости не тами,
добру не злу
миру, благостању
не сили, насиљу
СРБима – Светосавцима
као пријатељ, не окупатор
Господе Боже
Ти си силана и моћан
стојим ту пред тобом
јадан и бедан
са свим греховима
почињеним злочинима
не мислим на себе
не тражим опроштај
не тражим милост
свемоћни Боже
само спаси моју душу.
Ја, Гоља, Џелат, ништавило
Про Палог За Пада
Молим те спаси моју душу
Мене по мојој вољи
жељи и молби
претвори у прах и пепео
Али га растури ,,свемоћни “
Свуда по свету
Као знак мира
слоге и благостања
највише нека стигне
до СРБије,
непокоривог Сербског Народа
мог пријатеља
,,СВЕТОСАВЦА“
који ми речи поклони
и ја Гоља душу спаси
речи изговорене у делићу
једне секунде,
која ми дође као вечност
променише мене самог
Господе свемоћни
желим као честица
знак мира и поштовања
Да будем гост
у његовој башти.
Да му негујем
заливам руже и божуре
берем, крушке и јабуке
Печем ракију, шљивовицу
Као његов анђео чувар
дању и ноћу будем ту
крај њега, пријатеља
Који спаси душу
Гоље и окупатора
Да будем дању, ноћу ту
Не дозволим, пакости
злоби, љубомори
неразумних, несретних
изрода,уљеза, издајника
лошим мислима истих
да до њега дођу
Да сам ту поред њега
за мене је велика срећа
Место његовог рођења,
живљења
простор и место
Исуса Христа Васкрсења
Простор и место
Где је рођена
нова цивилизација
,, СВЕТОСАВЉЕ “
главни град
,, БЕОГРАД “
Духовни центар
,, КОСОВО И МЕТОХИЈЕ “
СРБско
Древно, старо благо, Светиња.
У ИМЕ ОЦА, СИНА, СВЕТОГА ДУХА И НЕПОКОИВОГ срБскОГ НАРОДА. АМИН !
Пише : Синиша Радосављевић
Раб Божији
Место : СРБ и ЈА
Датум : Овде и сад
Одобрава : Истина, Правда
Божија воља, Исус Христос
Читаоцима Србског журнала представљам родољубиву поему Синише Радосављевића, под насловом ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА, која је објављена у издању Удружена Србских писаца Швајцарске, 2012/7520. године.
Поема је, како и сам Песник каже, песнички одговор на ПРКОСНУ ПЕСМУ Добрице Ерића.
Д. С.
Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (6)
Пакао је ваш вечни дом
ако тако наставите.
Пођите у сусрет Богу
Сину Исусу Христу
Окрените прљаво лице
Руке огрезле у злочинима
Крвљу недожних жртава
Не до лаката, до грла
Окрените прљаво лице
светлости, не тами
добру, не оном што није
Миру и благостању
никада сили, насиљу
Непокоривом Сербском
Милостовом Божијем
,, НАРОДУ“.
Будите сугурни,
једино могуће решење
које вам доноси оно
вама сада најпотребније
,, СПАСЕЊЕ “.
СРБи се не плаше смрти
Црне вуге
Не прихватају ропство
Не желе бити слуге,
Здравље је њихово богаство
Које цене, брижљиво чувају.
Смрт је нормална појава свуда
Само под условом
да је силом не донесе
Про Палог За Пада
Бомба или ракета!
Појава позната како свуда
Тако и код нас СРБа
Део је живота
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
Од суше, поплаве, земљотреса, мраза
Кад је човек сретне на свом добру
Зна да је део живота
У односу на време муње бљесак.
Мене СРБина-Светосавца
Наследника праоца
Исуса Христа Назарећанина
Нећете разапети на врху планине.
Колац и конопац поклањам Вама
мојим, нашим душманима
убицама, злочинцима, џелатима
Да пресудите себи самима
Ја ћу да гледам
А ви зажмурите
Лакше ће те патње, муке
Тежину грехова
на грбачи да носите
да поднесете…?
Море суза, бола
Фамилија жртава
Прати овај ужасан чин
Само, пожурите
Нестаните што пре
Зора, јутро дан најављује.
Дан свих дана
васкрсења
Исуса Христа
Чије је место,
хвала Богу
очекивано : СРБија
Земља у којој се роди
,, СВЕТОСАВЉЕ “
нова цивилизација
Гољо, џелату, јадо и бедо
Про Палог За Пада
Твојих потомака
Обећана земља
Гаранција нашег, њиховог
,, СПАСЕЊА“
Ја, СРБин-Светосавац
Дар, слуга Божији
Одан, мајци СРБији
Вери, часном Крсту
Слави, Светом Николи
Косову и Метохији
Древном благу, Светињи
Знам сваког трена
Које у мом срцу,
православној души,
ко стоји поред мене.
Гољо, јадо и бедо
Ко стоји иза , поред тебе?
Нико!
То није истина,
где су мега капиталисти
из сенке владари
најодговорнији џелати
које подржава
Римска бела капа
негде прочитах у прави час
пошла је у нови поход
Крсташки рат
пошла је на часни крст
моју, нашу крсну славу
Светог Николу
као гуска у маглу
незнајући
да је чека будан
пробуђен, сложан уједињен
Сербски народ
Духовно јаки ,, СВЕТОСАВЦИ “
на раскршћу и мосту
,, ДОБРА и зла“.
Они нису сами,
Бог је у срцу,
Исусу Христос у души,
сви славни претци
сада једно биће .. СРБИ “
Једно и непобедиво!
Познато је да бела капа
има мали милион проблема
са годинама, заблудама
понајвише илузијама
познатим у гресима огрезлим
робовима, жртвама капитала
Он бела капа
Јадник и несретник не зна
оно што знам ја
На своју Марио Нету
нашег грешника
ладику Или не Ја
његовог источног Екуме-писту
медерног Мантијског капиталисту
који се радо возика у Џипу,
време проводи на сплаву,
иде код тај куна на славу
што раје глад осећа
муку мучи
да састави крај са крајем
то он Ладика Сербски
чисте савести до бесвести
радо препушта џелату
вечитом неподношљивом
морално-духовном мраку.
Он, бела капа, не зна
Оно што знам Ја,
Да не може да рачуна
На нашег грешника
Ири не Ја,
његову познату свиту
изроде,уљезе, издајнике,
Они се увелико спремају
својом кривицом,
не вољом
Да пођу у сусрет чарима
Беле Капе,
Про Палог За Пада
познатог статуса азиланата.
Боже, господару свега
свега што постоји
Молим-о те помози им
да до њега ,, АЗИЛА “
Стигну што пре.
Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (5)
Први зраци сунца
милују нежно решетке
познате клинике Блуднице
,, NEW YOURK “
Ти се будиш, знаш где си!
Лепа плава Планета – Земља
неће од грехова, злочина пући
али историја бележи све
Спасиће је Бог, Исус Христос,
СРБи ,, СВЕТОСАВЦИ “
Ми остајемо и на њој живимо,
тебе стрпљиво амбис чека –
Место твог,
вашег боравка вечног.
Много си важна Србијо
Земљо моја, наша мила
да те нападе не једна
него чак 19 држава.
Ти и Твоје сестре,
Два света анђела –
Истина и Правда
СРБе, тебе,
уздигоше до небеса.
Наше ђубре,
окупатори, душмани
На Косову пољу
Морално и духовно
,, НЕСТАДОШЕ “!
Нестадоше у магли
Заблуда, илузија,
Мору, издаје, злочина
Суза, туге и бола!
Велика сила рат је изгубила,
Кривда се њима приписала,
Неправду, Правда заменила.
На овим просторима
Никада неће бити џихадија,
Крсташа, фармера.
На мосту, раскршћу
Добра и зла
Светлости и таме,
Морала и неморала,
Правде и неправде,
Мира, слоге, благостања,
Пљачке и насиља
Чекају, сложно, одлучно
Будни, пробуђени
Сложни, уједињени
Целог света и севера Косова
СРБкиње, СРБи
Са Богом у срцу
Исусом Христом у души
Једно ,, БИЋЕ “једно ново
Једно ,, НЕПОБЕДИВО “.
На овим просторима
Никада неће бити џихадија
Крсташа, фармера
Оличење, знак, зла и беде.
Они могу доћи,
Једно време остати,
Поражени сигурно одлазе
Синовима и кћерима
Беспомоћним, усамљеним
Могу да ваде органе,
Да их себи пресаде
Не били постали ,,МИ “
Сада сложно Биће ,,СРБи“!
Органе су повадили,
душе зверски узели
Са ових простора себе
За вјекове, вјекова
,, ОДУВАЛИ “!
Узалуд беше све:
СРБин не постаде нико,
почињен злочин остаје,
прати џелата као сенка
сигуран доказ
пред очима целог Света
да постоје не само људи
ВЕЋ И СВЕТУ ПОЗНАТЕ
,, ЗВЕРИ “.
ЗВЕРИ које очигледно
подржава Империја зла
,, АМЕРИКА “
,, АМЕРИКАНИЗАМ “
Нацизам и фашизам
новој модерној форми
само другој ,, УНИФОРМИ“!
Цинизам, Ароганција
лицемерна полит мафија,
циљеви остају исти :
Исток, ресурси,
природно благо
које више не поседују.
Звери које подржава
Злогласна Ђа-Вола кухиња
,, ПЕНТАГОН “
стоји Вашингтон, Капитол
Берлин, Париз, Лондон
Рим,Римска Бела Капа
Срамом и стидом обогаћен
Неутрални (?) Берн,
Стокхолм, Хелсинки
Беч, Будимпешта, Рига
и остала ситнурија
Под познатом маском
Демократија, слобода
Људска права
Која чудом не мају ,, СВИ “
Нису привилеговани
Гоље, ништавила,, ЏЕЛАТИ“.
Господо тужиоци,
Лажни суци и џелати
Жеља вам је писање
ваших глупих заповести
по мојим зеницама
најфинијем стаклу
то вам не успева
Са Богом у срцу
Исусом Хрстом у души
доводим душмане, окупаторе
домаћу јаду и беду
до милосрдног безумља
Лудила, патњи и мука
Са Богом, Исусом Христом
својом Вером, Славом,
мојим Светим Николом
могу се одбранити свега
Империје зла ,, АМЕРИКЕ“,
Про Палог За Пада
,, НИШТАВИЛА“!
Са СРБима се не може
никад више тако,
тако арогантно поступати!
Они су спремни пострадати,
Али и вас са собом
у што већем броју повести!
СРБе као народ морате
такве какви су прихватити
разумети, искрено помоћи
Против њих и Бога
сваки рат је бесмислен
за вјекове, вјекова изгубљен.
Синиша Радосављевић: ДОБРОНАМЕРНА ПЕСМА (4)
Три елемента
које убице, злочинци
земаљски џелати, гоље
Мега капиталисти,
из сенке владари
Требају, увек користе,
да могу несметано да живе
а то није могуће без:
ваздуха светлости, воде, мене.
Хвала, хвала Ти Господе!
Ти си, Ти си тако силан
тако моћан, мислио си на све!
Шта би ми СРБи и овај Свет
без Тебе, твоје милости, љубави
Твоје преко потребне помоћи.
Моја лепа слика
Осмех на лицу, сјај ока
ехо хармоније, душе, срца
упућен домаћој издаји
јаду и беди
окупатору, душманима
коју узалуд тражите
као суманути јурите
она је фантом, сенка
вашег неизвесног сутра,
то сам ЈА, споља и изнутра
Ви то моје ЈА нећете имати
ни данас, још мање сутра!
Моје Ја је привилегија,
ваша непознаница,
ускраћено џелатима,
Про Палог За Пада гољама!
Про Палог За Пада
јадо и бедо, душману,
и поред твојих хиљаду руку
У СРБији бићеш потучен до ногу
Заједно са слугама,
слушкињама лажи.
Хтео си да ми узмеш дедовину
и би потучен, Гољо
на Косову пољу, светињи
нашој културној баштини
потучен, морално и духовно
ваш задњи изгубљени рат!
Ко изгуби један такав рат
изгубио је све!
Гољо, јадо и бедо
Спаси своју недужну душу
Бога чисту поклоњену
Себе, почињене злочине
Правди његовој препусти
Сербски Народ, народ Божији,
Један је народ ,, МИЛОСТИВ “
КАО И САМ ГОСПОД,
Сербског Народа пријатељ!
Гољо,
тражи опроштај, милостињу
тамо где треба -На Косову пољу
Достојанствени, непокориви
СРБкиње, СРБи своју груду
снагом удружених умова
подршком правих пријатеља
Руса, Кинеза и осталих
одбранити могу!
Моји, наши, потомци
неће пити јед и чемер,
они су јаки, сложни
тако васпитани да им
такви напици нису потребни.
Твоји су већ напојени
Црвеном бојом, крвљу
недужних жртава
почињених грехова.
За крвав ,, ДОЛЛАР “, Евро
плаћаш џелате и слуге
савест ти неда мира,
гони ко стоку,
али не на пашу, ка понору
заблуда, илузија, злочина –
терате да опереш недужну крв
са твојих прљавих
до лаката у крви огрезлих руку,
Олтар правде стоји пред тобом,
жели недужну крв да види
какав си гољо, лично увери
а Бог је ту
ту, да ти праведно суди
један такав мени
Србину, Православцу
Светосавцу, Шумадинцу
не може никад
одузети,
још мање
распродати дедовину.
Савест те мучи,
прогања, дању, ноћу
милосрдно, савесно,одговорно
облачи лудачку кошуљу
да се мало отрезниш,
да се увериш, где си.
Гољо, јадо и бедо
буди сигуран :
лепа плава планета Земља
неће морати да пати,
да се стиди
Бог је са нама
у нашем срцу, души,
правду Божију осећаш
свакодневно на својој
љигавој кожи,
Нажалост,
тога ниси, нисте свесни.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 