Све невоље и патње србске почињу са покрштавањем.

Онога трена, када су Срби одбацили Веру и Знање својих Великих Предака, тада су почеле све невоље и патње србске, тада су почела сва страдања србска.

Одбацивањем Вере својих Великих Предака и примањем вере туђинаца, Срби су престали бити Србима Аријевцима, престали бити ВедСрбима Стриборјанима, престали бити Србима Посвећенима.

Туђинска вера је у самоме Духу поништила Ведско  Србство, и Србство је данас, ево, већ на умору.

Вера наших Великих Предака јесте ПраВасељенска Вера, јесте Вера Знања и Свести, јесте Вера Истине и Светлости.

Туђинци нашу Древну Веру називају паганством, а уистини је паганство оно што они проповедају.

Они су пагани, и њихова је вера паганска.

Са покрштавањем и примањем вере тућинаца ми смо све своје одбацили, и зато све битке и ратове губимо.

Ми смо се одрекли шездесет и пет векова своје повеснице, своје паметарнице, зарад вере туђинаца и душмана наших.

Одрицањем своје Вере, и својих Великих Предака, ми смо велик грех починили, и стога све битке и ратове губимо.

Ми све губимо, и онда када привидно добијамо.

Само у последњих стотину година ми смо изгубили све оно што смо привидно били добили.

Ево, на концу, и Родну Груду губимо, а никако да схватимо зашто губимо.

Туђинска вера ће увек бити туђинска, ма шта ми чинили.

Ма шта ми чинили, ми ћемо и даље губити све будуће битке и ратове, све док не познамо и не освестимо зашто све то губимо.

Живи Огањ

и Жива Светлост

Невидљивог

 а Вечног Створитеља

иза свих видљивих

Бића Суштастава;

иза, и даље, с ону страну,

где Живи Бози пребивају,

 у дубини СвеБоха Суштог;

 Тамо је, уистини,

Све Почело

Оно Што Никада

Није Почело,

 већ је Било

и Јесте

и Бива,

у Овом Трену,

гле,

Овде и Сада!

 

 

 

 

Драган Симовић

ТИ ШТО ВЕЧНО ДОЛАЗИШ И ОДЛАЗИШ

И кад све дође и прође;

и кад све нестане и престане;

 и кад мину времена и светови,

Ти ћеш тада, слутим,

 доћи изненада,

Однекуд или Ниоткуд,

 свеједно;

 али, доћи ћеш, верујем,

 као што си, одувек и свагда,

 долазио без најаве!

Доћи ћеш,

уистини, знам,

да ћеш доћи!

Јер Смисао Свега

у свим световима –

Смисао који умом својим

ни докучити не можемо –

 јесте Твој вечни

изненадни долазак,

Однекуд или Ниоткуд,

свеједно;

као и Твој тајанствени одлазак,

Некамо или Никамо,

заиста,

свеједно!

Ти

што вечно долазиш и одлазиш,

и снова се враћаш,

 зацело, мораш доћи!

Јер Ти Јеси

и Биваш,

свуда и у

 свему!

Ни трена једног нисам могао да живим без Вертикале.

А кад кажем Вертикала, онда мислим на све оно што је изнад мене, што је веће и више од мене.

Вертикала, то је Бог Створитељ, то је Свети Дух Стварања, то је Језгро Звезданих Јата, то је Мајка Земља, то су Велики Преци.

Још сам у раној младости дошао до познања, да живот без Вертикале и није Живот.

Живети без Вертикале значи, свакога трена, свакога часа, свакога дана, без престанка, умирати, и само умирати!

Живети без Вертикале значи, никада се не пробудити, никада не бити жив.

Живети без Вертикале, то значи, као да је човек дошао у сну, живео у сну и отишао у сну; не сазнавши никада ни да је дошао, ни зашто је дошао; ни да је обитавао ни зашто је обитавао; ни куда је пошао ни зашто је пошао, па, ни камо је отишао!

Само Живот са Вертикалом има Смисла.

Живети са Смислом, то значи, у свакоме трену бити Будан и Свестан, бити Освешћен.

Живети са Смислом значи, живети Овај Тренутак!

И тада, само тада, сваки тренутак бива Овај Тренутак!

Сваки тренутак је непоновљив, и вечан.

Штавише, сваки тренутак ако јесте Овај Тренутак бива Сама Вечност!

Бити Будан и Свестан, бити Освешћен, то је најсавршеније, најдубље и највише тиховање.

Оно што многи називају медитацијом, то је зовем тиховањем.

Будући да осећам Биће Језика, да осећам Биће Слова и Речи, мојему Суштаству више одговара реч тиховање; јер иза те речи, с ону страну звучања и значења те речи, видим Онога-Који-Јесте-и-Бива.

Онога Који-Јесте-и-Бива видим у Стању Вечног Тиховања.

А само се из Стања Вечног Тиховања и дешава Вечно Стварање.

Тиховати значи и Стварати, као што и Стварати значи Тиховати.

Јер само у Тишини, у Тиховању, човек долази до познања Себе, до познања Себе као Божанског Бића и Суштаства.

До познања Живога Бога у Себи!

У Златно Доба Стриборије, у области између Седморечја и Белоречја, тајанствено и тајинствно, на Беломе Ветру, низвела се, из Језгра Звезданог Јата, Велика Раса Белих Срба, чувара Светих Знања и Божанских Тајни.

Настанивши се међу многољудним а гостољубивим племенима КолоВена, они су почели да предају Света Знања и да поступно откривају Божанске Тајне.

Најпре су коловенским племенима пренели АзБуку, а затим Пруне и Руне, Звуковно и Гласовно Писмо у знамењима и сликама, те Писмо са резама и цртама, како би што лакше и што верније сачували Знања која би им Бели Срби предавали.

Због Пруна и Руна њих су КолоВени прозвали Прунима, односно Рунима, а некад и ПеРунима, што је доцније запамћено, и остало, као Име Бога Који Је Земљом Ходио.

И дан-дањи, сва словенска племена Перуна, Бога-Муња-и-Громова, Бога Доњег Неба, доводе у везу са Белим Србима.

Одмах да разјаснимо порекло појма

Бели Срби.

По Предању, Бели Срби нису једно од коловенских илити словенских племена, већ су се они низвели Одозго, по Задатку, као Божански Учитељи свих КолоВена.

Надаље, по том истом Предању, Белим су их прозвали због Белога Ветра који је иза њих остајао када су се низводили на Земљу, а Србима због опонашања звука и бруја који је за њима стизао.

Што значи, да је реч Бели слика ветра или облака, а реч Срби ономатопеја илити подражавање, опонашање тајинственог звука који је стизао за облаком.

Корен речи СРБ јесте СРРРББ-СРРРББ, а то ономатопејско слово, осећате већ, дуго одзвања у нама, а поготову тек понад снежног горја Стриборије илити Северије!

 Предање даље каже, да су Бели научили КолоВене да слове, да причају, и да ришу (отуда риши, као божански песници и мудраци у Перуновим Ведама!), односно, да шарају знамења, да пишу.

Тако су, захваљујући Белим Учитељима, КолоВени постали први Словестан Род на Земљи.

Будући да су Бели неко време провели мед коловенским племенима, предајући им Знања и уводећи их у многе Тајне, коловенски су их кнежеви, у знак захвалности, даривали најлепшим невестама, како би се мешањем Земаљске и Звездане Расе створила Нова Раса ПраАријеваца.

Изравни мушки потомци Белих Богова прозвани су доцније Белим Србима, а ови су се, потом, умножили и раширили Великим КолоВенским Царством, тако да су од њих постали сви ини Бели –

Бели Срби, Бели Руси, Бели Мугри, Бели Сури.

По обављеном Задатку мед КолоВенима, Бели су Богови отишли у неприступачне висинске земље ТиВетра, где непрестанце бели ветри дувају, а то је данашњи Тибет, да и тамошњим племенима објаве Божанске Тајне.

Отуда и данас постоји тајинствена духовна веза између свих ПраАрјеваца, свеједно на ма којему крају Мајке Земље да обитавају.

Срби, Руси, Пољаци, Тибетанци, Персијанци, Индуси, Иранци, Ирци, Шкоти, Норвежани, Пруси и ини, сви су они, уистини, потомци Белих Богова који су давно негда Стриборијом ходили.

Наравно, не сви, већ само они, између ових споменутих народа, који имају ДНК и Светлосни Запис Белих Богова, Белих Срба.

Колики је постотак у којему народу потомака Белих Богова, то нека свако самостално, за себе, истражује.

По Предању, потомци се Белих препознају по израженим божанским начелима, по племенитости и отмености Стваралачког Духа, по Љубави према Истини и Правди, по милосрђу и предусретљивости, по потреби да дају и предају, да се жртвују за ближње и суближње и, на концу, да имају веома развијено Начело Одговороности пред самим Животом.

И још нешто да разјаснио.

Значи, сви Срби нису Ови СРБИ, сви Руси нису Ови РУСИ, сви Индуси нису Ови ИНДУСИ, сви Тибетанци нису Ови ТИБЕТАНЦИ, већ само Они који се, између се, по нечему тајинственом, препознају!

А то нешто происходи из Виших Духовних Светова.