Посвећени Срби свесни су Истине Суште о завери против Срба!

Непосвећени Срби причају о Теорији завере против Срба, јер нешто тек слуте и наслућују.

Али, посвећени Срби знају да то није само Теорија о завери, већ Истина и Стварност, већ тисућама лета, удружене злочиначке завере.

Стварност је Сушта, да Србе сатиру и затиру.

Кршћанско Змијско Гнездо већ вековима шири праискону мржњу противу свега србског, противу свега руског, противу свега што на Словенском Истоку обитава.

Највеће кршћанске крволоке, свећенике и првосвећенике, највеће човеколике звери у црним одорама кршћанских велечасника, гле, Кршћанско Змијско Гнездо за блажене и светитеље проглашава!

Кршћанство и почива на србомржњи; кршћанство и почива на човекомржњи; кршћанство и почива на богомржњи.

Кршћанство је само друго име за праискону мржњу према свакоме и свему, одувек и заувек!

У свеколиком западноме свету, међу Крстовим кршћанима, не нађе се ни један једини човек, да осуди најгрозније злочине над Србима почињене од у мржњи и злу огрезлих кршћана!

Заиста, на Западу, међу Крстовим кршћанима, нити је било, нити може бити, иједног јединог човека!

У времену које долази, Срби ће видети још грозније злочине Крстових кршћана, будући да Крстови кршћани и не могу да живе без злочина најгрознијих.

Највећи изум Крстових кршћана јесте србосек; то је једини изум њихова ума кроз векове и светове!

Они се поносе својим србосеком; и поносе се својим злочинима; јер све то благосиља њихова Кршћанска црква подигнута на костурници србске деце у најстрашнијим мукама уморене.

Они који желе да упознају Крстово кршћанство, нека посете све србске јасеновце, нека походе сва србска јадовна, нека обиђу све србске јаме и вртаче, и, потом, нека сведоче пред онима што долазе, пред онима далеким који, једном, заиста, морају доћи!

 

 

 

Кад познаш Биће Времена,

онда схватиш,

да не постоји Време,

већ да постоји само Биће,

 које обитава

 у Вечноме Сада,

 у Овоме Тренутку.

 

И сви тренуци Вечности, гле,

бивају

Само Овај

Тренутак!

 

И тада си управо Ти,

 Сушти,

 Далеки Предак

својих Далеких Предака,

и један Будући Потомак

својих Будућих Потомака;

 управо оних Потомака

 који толико пута

 већ бејаху били

у Твојим Далеким Прецима,

 пре него што ишта

бејаше

игде било!

 

И Биће које није у Времену

 а јесте Време којега нема,

одводи Те на Место,

где Далека Прошлост

и Далека Будућност

творе Овај Тренутак,

који Ти се

као Дубока Тишина

у Светлости Дивотној

очитава.

 

А сви тренуци Вечности, гле,

 бивају

Само Овај

Тренутак!

ПЕСНИКОВЕ ЈЕЗИЧКЕ РАЗЈАСНИЦЕ

 

 

Национализам није популизам, већ је, штавише, посве опречан популизму, али и сушта супротност шовинизму!

Национализам происходи из освешћености, из самосвести, док је популизам, најчешће, опонашање  национализма, што се јавља као тренутачни излив осећаја и осећања у необразоване и неосвешћене особе.

Песнички речено, националиста је изграђена, самосвојна и самобитна, образована и непонвљива личност, док је популиста нешто попут карикатуре националисте, односно, површна особа која поседује извесна књишка знања, али та знања нису довољно утемељена у самоме Бићу, него се користе, отприлике као на вашарима, међу необразованим светом, да би се показала тобожња ученост дотичног лакрдијаша.

Управо тако!

 Популизам је нешто као лакрдија, као имитација, као подражавање некога или нечега.

Шовинизам је, пак, болест душе и духа!

 Сваки шовиниста је поремећена, ишчашена и уврнута персона, која ништа није радила на својему умном, душевном и духовном развоју.

Док националисту води љубав према некоме и нечему, дотле шовинисту води мржња према некоме и нечему.

Разлика између националисте и шовинисте јесте огромна, као између Неба и Земље!

Дакле, националисту води љубав; шовинисту мржња; док је популиста лепршава и неозбиљна особа без своје поетике, без својега погледа на свет, без икаквог става и утемељења.

Пупулиста воли да кокетира, да подилази најнижим страстима пука и народа; то је најчешће тип удворице, помодара и козера, а некад и лакрдијаша, кловна, циркузанта и факира.

На једној страни, имамо здраву, слободну и самосвесну личност, коју зовемо националистом, а насупрот те здраве и самобитне личности стоји шовиниста као сушта опречност и супротност, као сенка посвећеног националисте.

Националиста се држи вертикале, божанске осе; то је личност од визија, од племенитих и узвишених знања, превасходно из етике и естетике; док шовиниста ничега сем болесне мржње нема у себи.

Сваког шовинисту, пре или доцније, поједе властита мржња, зато што мржња и јесте тумор на души и духу.

Националиста је посвећени ратник, који се држи Божјега Начела, док је шовиниста стрводер и мародер, зликовац и злочинац, најобичнија псина мржње и рата.

Толико што се тиче језичких и песничких разјасница речи.

 

 

 

Ако сте већ победили страх, будући да је страх највећи непријатељ словесног човека, онда крените самоуверено и одлучно да дејствујете за духовни, културни, образовни, научни, васпитни и интелектуални успон Србије и Србства!

Све патриотске и националне, све умне и духовне, све словесне и освешћене снаге, зацело, морају у овоме часу да се удруже у борби против оних националних саботера и паразита, који већ годинама исисавају животне сокове и божанску енергију Србскога Бића.

Сви медији у Србији морају да служе народу; све невладине организације у Србији морају да раде за духовни и културни препород србскога народа; све државне установе у Србији морају да раде на решавању горућих националних питања!

Дошао је тренутак када Истина мора да буде важнија од свега другог, јер само Истином можемо да се изборимо против србомржње, која је ових минулих година била ухватила дубокога корена и у самој Србији, и већ бејаше близу тога, да посве расточи и уништи и Србство и Србију.

Лажи медија, и невладиних организација (а, уистини, испостава западних центара разорних моћи!), лажи какве нису виђене и чувене вековима, претиле су потпуном суноврату, како србскога друштва тако и србске државе.

То више не сме да пролази!

Доста је било издајства и лажи, доста је било клевета и мржње, доста је било спрдње и ругања свему србском!

Дошао је тренутак када се мора свакоме, у Србији, рећи ко је и шта је; дошао је тренутак када се издајству мора рећи да је издајство; када се саботеру и паразиту мора, без стрепње и зазора, рећи да је саботер и паразит; дошао је тренутак када ће свако испред својега дома морати да почисти и помете годинама сабирано смеће, да би нам село било чисто и уредно, за оне који ће после нас доћи, који морају доћи!

Србски родољуби и србски националисти не желе више да слушају лажи о србскоме народу!

Поготову не желе да слушају лажи о Србству преко србских медија и србских невладиних организација!

Све невладине организације у Србији морају да раде за развој и успон Србије. У противном, оне невладине организације које и даље буду радиле на поткопавању србскога друштва и србске државе, морају, по Слову Устава, да буду забрањене!

Страх је највећи непријатељ словесног човека; а света дужност сваког словесног човека мора бити свагдања и непрестана борба противу страха!

Када победимо страх, онда смо све видљиве и невидљиве непријатеље наше већ победили!

 

 

 

Смисао је покретачка снага словесног, самосвојног и самобитног човека. Али, смисао није нешто што се само једном у животу тражи, те, када се нађе, онда је та суштаствена ствар са смислом решена за сва времена; смисао се свагда изнова тражи, из дана у дан, из часа у час; за смислом се, уистини, трага од почетка без почетка па све до свршетка без свршетка.

У овом времену глобалистичког поробљавања ума, највећи изазов, зацело, и јесте налажење смисла у свету бесмисла! Глобализам (то већ види свака освешћена личност!), и почива, и јача из трена у трен, управо на убијању и поништавању смисла, како појединаца тако и народа. Глобализам је само друго име за светски нихилизам, а нихилизам је последица непрестаног и дуготрајног бесмисла, који се са сврхом ствара, производи и прослеђује преко масовних медија, односно, из глобалистичких центара моћи, будући да поробљавање човечанског ума и не би могло да се догоди без употребе и злоупотребе масовних медија, без свих тих видова специјалног парапсихолошког рата. Што значи, да би могла да се успостави потпуна планетарна страховлада, морају сви народи бити завађени између се, морају све нације бити у вечитом рату једне против других, јер само на том вечитом рату свију против свих, и може да функционише тај глобални тероризам.

Последица глобалне страховладе јесте сужење свести и самосвести, не само у појединаца, већ и у свеколиких народа и нација. Први пут се, у повесници човечанства, васпоставља светска тиранија, против које нема побуне нити осмишљеног словесног устанка.

Зашто је то тако? Зашто сви добровољно пристају на ропство?

Зато што се догило преумљење илити ментално декодирање, не само појединаца већ и свеколиких народа, па и великих самобитних нација. Све је то, дакле, давно осмишљено и испланирано у неким светским центрима, у неким планетарним лабораторијама човеколике расе гуштера и гмизаваца, који су одувек били против, како појединачног и личног тако и против општег и свеколиког светског добра, којима је, штавише, одувек највише и сметао светских мир и сарадња међу народима и нацијама добре воље. Захвањујући масовним медијима, који су продужена рука глобалних и глобалистичких центара моћи, огромна већина човечанства и није свесна да је у ропству, да је духовно, умно, културно, и у сваком другом виду, одавно већ поробљена!

На другој страни, мањина свесних и самосвесних бива потиснута на друштвену маргину; тако да између мањине освешћених, који знају шта се дешава на глобалном плану, и огромне већине неосвешћених, који пристају на ропство не знајући да су у ропству, као да, у овоме часу, нема додирних тачака, нема међусобног прожимања, нема, дакле, никакве духовне и културне сарадње у смислу буђења и освешћивања народне множине. Отуда је свим друштвима, свим народима и нацијама, завладала погубна и растакајућа апатија, саморазарајући нихилизам, илити бесмисао, безверје и безнађе.

Шта нам је чинити? Како да се одупиремо глобалистичкој тиранији, тој тартарској страховлади синова таме који носе праискону мржњу према словесном човеку?

Једини, а и најбољи, најсврсиходнији, начин опирања и борбе против светскога зла, јесте у ширењу поља свести и самосвести, како на личној разини тако и на разини народа и нације, јер само самосвесне личности као и пробуђени народи могу успешно да се одупиру, до коначне победе, овој глобалистичкој страховлади која је намерила да поништи сваку словесност, сваку духовност, сваку самосвојну културу у свету.

Освешћено родољубље, илити самосвесни и самобитни национализам, може бити плодотворан вид и начин  борбе против милитантног и деструктивног глобализма. Родољуби свих народа, освешћени националисти свију нација, морају схватити да у овоме часу имају једног јединог заједничког непријатеља, те да удруже умне, духовне и сваке друге снаге, и да се сложно боре против глобалних тирјана.

Ако се ово не догоди, ако народи буду и даље ратовали једни против других, онда ће, зацело, завладати потпуни глобални мрак, а то значи, свеколико потирање човечанске стваралачке словесности. И, уместо словесних стваралачких бића, уместо људи добре воље, имаћемо човеколике животиње и звери, које ће се између се јести и сатирати!

 

 

 

Ратник увек и вазда следи вертикалу, сварожницу, божанску осу, слику света.

Оно што раздваја и разликује ратника од псине рата, то је управо сварожница, вертикала, божанска оса.

Ратника чини ратником вертикала, божанска самосвест.

Ратника чини ратником визија и знање о вишем реду, о божанском поретку.

Ратника чини ратником божанска етика и естетика.

Наспрам ратника, као опречност и сушта супротност њему, стоји псина рата, зликовац, злочинац, шакал.

Разлика између словесног ратника, на једној страни, и бесловесне псине рата, на другој страни, јесте као разлика између Неба и Земље.

Псина рата је човеколика сподоба, нижа раса, зликовац, злочинац, стрводер, мародер, психопата, умоболник, гмизавац и пузавац, мучитељ слабијих, најчешће жена и деце, као и сваке друге нејачи.

Ратник долази по задатку из виших светова, и, ако ваљано обави свој ратнички задатак, он изравно одлази у Ириј, у Треће Небо Сварога.

Ратник је посвећеник Богова, и он је све време, док борави у свету, под заштитом Богова.

Ратник никада није сам ни једног јединог трена; он је свагда и вазда окружен невидљивим савезницима из виших светова.

Насупрот ратнику стоји псина рата, човеколика звер, утвара из доњих сеновитих светова.

То је тип војника-звери који је вековима увек изнова стваран у нижих раса гуштера и гмазова.

То је тип псине рата одгајан на Западу, а и на Балкану, у србском окружењу.

Заиста, у србском окружењу, у окружењу које је обележено србомржњом, однегован је тип псина рата, стрводера и мародера, против којих посвећени ратници србски већ вековима ратују.

Стрводери и мародери немају никаквих визија, немају божанске самосвести, немају слику божанског поретка света и светова.

Они се иживљавају над слабима и немоћнима; они врше грозоморне злочине над женама и децом; они урлају и завијају као дивље звери; они су умоболни и душеболни човеколики шакали који ратују по зверињим нагонима; страшљиви су и кукаквице у сусрету са ратником; и, они, по божанском закону, по закону сетве и жетве илити карме, после смрти, одлазе у доње сеновите светове, одакле су и измилели и, из којих ће, после неког времена, снова измилети, будући да су заточеници Великог Витла Омаје, заточеници Лавиринта Таме.

Срби су у свим временима, у свим вековима, имали посвећене ратнике.

Срби и у овоме времену, гле, морају да изнедре и однегују управо такве посвећене ратнике!

 

 

 

 

 

Живот у страху је страшнији од смрти за слободу!

Више смисла има умрети за слободу, него ли живети у непрестаном страху за живот без смисла.

Уистини, ми и немамо већега непријатеља од страха.

Страх је наш једини заклети непријатељ.

Сви други непријатељи, гле, нису ни до колена овоме непријатељу!

Боље један дан бити орао, каже Пробуђени Песник са Истока, него стотину година кокош!

Живот у вечитом страху поништава и сам живот.

У страху су велике очи, а мали разум.

Штавише, у страху и нема разума, нема свести!

У страху постоји само страх, и ништа више.

Докле ћемо да страхујемо од самога страха?!

Докле ћемо да страхујемо зато што смо Срби, што мислимо србски, што осећамо србски, што говоримо србски, што имамо србске претке, и што имамо србски светлосни запис?!

Докле ћемо да мислимо онако како би непријатељи наши желели да мислимо; докле ћемо да причамо онако како би душмани наши желели да причамо; докле ћемо да се понашамо онако како би крвници наши желели да се понашамо?!

Живећи (а уистини не живећи!) у вечитом страху, ми ни једно србско питање нисмо ваљано решили.

Ми смо много тога започели, али ништа ваљано и до краја нисмо заокружили, само стога што живимо у страху од страха.

Сва наша суштинска и суштаствена животна, културна,  духовна и политичка питања, ми смо препустили нашим душманима.

Да наши душмани, уместо нас, пишу нашу повесницу, да пишу уџбенике за наше школе, да пишу нашу књижевност, да пишу наше законике и законе, да решавају сва наша горућа животна и философска питања, да нам доносе прописе када ћемо шта и како радити, или не радити!

А све смо то са страха од самога страха дозволили.

Наш страх за св ове године, минуле и долазеће, толико нарастао, да је постао и већи од нас.

Заиста, наш страх је много већи од нас.

Нас одавно нигде нема, ми се одавно нигде не видимо, јер нас је страх посве закрилио, посве обурвао и усисао, тако да смо ми изгубили сваку самосвојност и самобитност, и постали крдо и стадо које крвници по потреби на кланицу воде.

Е, ако је већ тако, ако смо се дотле предали и препустили страху, онда смо се ми већ одавно исписали из Србске Књиге Живота!

 

 

 

 

 

 

 

Какви смо ми, такав је и свет!

Свет у којему обитавамо, не може бити бољи него што смо ми, јер ми јесмо свет, и сви ини светови јесмо.

 Свет је наш одраз, наше огледало.

Ми се у свету огледамо, и свет се у нама, и кроз нас, у суштаству својему остварује.

Какви ми, таква нам и породица.

Наша породица не може бити боља него што смо ми.

Какви ми, такви нам и преци.

Ко види нас, видеће кроз нас, и у нама, и претке наше.

Какви ми, такви нам и потомци.

Наши потомци не могу бити бољи него што смо ми.

Ко види оца, већ је и сина видео!

Син мора бити очева слика и прилика.

Ни бољи ни гори од оца.

А кроз оца и деда види, и још, гле, тамо негде далеког прадедовог претка!

Какви ми, таква нам и држава.

Држава не може бити боља него што смо ми.

Какви ми, такви нам и непријатељи наши.

Непријатељи би наши, можда, могли бити пријатељи наши, само када бисмо ми били мало бољи!

Непријатељи су нам наши, кроз векове и светове, многа злодела чинили, али се запитајмо, узгред, зашто су нам непријатељи наши чинили све то што су нам чинили!?

Ми бисмо хтели да будемо храбри, али не можемо!

Не можемо да будемо храбри, зато што мудрости немамо; јер нема нигде у свету, и иним световима, храбрости без мудрости!

Ми бисмо желели да будемо слободни, али не можемо!

Само словестан и мудар човек може бити слободан човек!

Слобода није за оне који не знају шта ће са слободом!

Слобода је за дела узвишена, за племенита дела душе и духа, за дела којима се и Створитељ наш у потаји диви!

Престанимо да се жалимо на свет, већ се потрудимо да бољи и лепши свет створимо!

За почетак, да га стварамо у сновима и мислима својим, па ће се доцније тај бољи и лепши свет из наших снова и мисли и на Земљу низвести.

Сневање, маштање и размишљање јесте темељ, како животне, тако и стваралачке мудрости.

Само они који умеју да сневају, маштају и размишљају били су велики градитељи светова.

Градитељи свих минулих, и свих будућих светова!

Градећи светове, они су градили себе.

А градити себе може само онај који јесте у Богу Живоме.

И гле, када ти јеси у Богу, и Бог у теби јесте!