Једног дана, када се буде писала историја, и то она права, а не „нордијска“, „бечко-минхенска“, „ватиканска“, или било која друга „минхаузеновска“, какве нам се перфидно сервирају у континуитету још од стварања прве Европске Уније- Хабзбуршке; Србија ће ући у историјске анале специјалног рата, као земља у којој је непријатељ и по окончању војних активности наставио да уграђује пету колону у сваки сегмент институционалног живота Српске нације. А то значи само једну ствар- да нас непријатељ вреднује много више, него ми сами себе!

 

Непријатељ, који је пажљиво студирао, не само бриљантне војне победе чувених Српских војсковођа, већ и све историјске Голготе Српског народа, из којих смо увек успевали да изађемо као победници и обновимо се као нација, захваљујући Вери, и то не само у Бога, већ и у све традиционалне и патриотске вредности које су нам наши преци оставили у аманет- добро зна: Да све док Славске иконе у нашим домовима обасјава кандило и све док су олтари наших православних храмова усмерени ка Москви, а не према Ватикану, „посао“ њиховог Милосрдног Анђела  није завршен, и да ако овај пут успемо да се ослободимо смртоносног загрљаја „српске“ петоколонашке хоботнице, имамо потенцијал- да им као и много пута у досадашњој историји, помрсимо њихову „балканску рачуницу“!  Дакле овој петој колони, која нам се отворено подругује: из кабинета председника државе  (истог оног што је недавно Хрватско телевизији изјавио да није поносан што је нама Србима председник); из кабинета „Српске“ владе- чији министри имају двојна држављанства и који се по потреби од „буњеваца“(Хрвата)  претварају у Србе да би задржали портфеље; са говорница наше Народне Скупштине, која је све само не народна и која је трагикомична само у том смислу да сви њени комични потези имају несагледиве трагичне последице по властити народ; да не спомињемо петоколонашку агентуру из разних невладиних организација и независних медија, која отворено и непријатељски дејствује према свему што носи префикс Српски; нажалост у ово трагично доба по васцело Српство, све је више пете колоне и тамо где је до сада практично никад није било- у врху наше Свете Цркве…

…Није им циљ да преузму власт у Србији, јер већ су на власти; није им циљ да нам преотму главне медије, јер ти медији су већ у њиховим рукама!

Њихов циљ је много мрачнији и много амбициознији- Циљ им је да нам отму оно што у нашој миленијумској и крвавој историји до сада није пошло за руком ни једном освајачуи ни једном нeпријатељу- Да нам униште Веру, избришу Име и Језик Српски, и да нас лише Прошлости, а наше потомство Будућности; Једино ћемо онда такви: Обезбожени, Безимени, Немушти и Непостојећи бити „достојни“ уласка тамо одакле никада нисмо ни изашли- тамо где смо одувек и били, и то пре многих барбарских племена која данас себе називају Западном цивилизацијом.

Један од разлога што је „наш“ председник Тадић изјавио, током његове  недавне снихосходљиве посете Хрватским „удругама“ преко Саве, да ми Срби морамо да заборавимо злочине које су нам чинили Хрвати- је управо покушај да нам се из врха пете колоне избрише прошлост. Једном давно је неко изрекао, да народ који заборави своју прошлост, нема ни будућност- а у овом случају, нама Србима је познавање прошлости кључ наше будућности, и ако се у овим тешким временима упитамо што нам је сада чинити- одговор на то ћемо лако наћи у нашој прошлости…

Историја нас и данас подучава на многим светлим примерима из наше славне прошлости, да не смемо да се повијамо пред освајачима- јер што се више повијамо жешће ће нас „тући“, и нисмо се никада повијали (бар не до сада), често плаћајући и стравичну цену свог пркоса, али захваљујући таквој унутрашњој снази, вери и јединству народа и цркве,увек смо успевали да се обновимо и својим потомцима омогућимо живот у слободној отаџбини.

Зато ако се многи од нас данас питају што нам је чинити, одговор треба да потражимо у нашој славној историји. Ја сам се определио за јуначки пример легендарног браниоца Београда и Србије пред надмоћном Аустроугарском армадом, у Октобру 1915- Српског Мајора Драгутина Гавриловића и његов чувени говор, након кога су он и његови јунаци отишли у херојску смрт, заувек обезбедивши себи место у Српској историји:

 „Војници! Јунаци! Врховна команда је избрисала наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда. Ви немате дакле,  да се бојите за ваше животе, они више не постоје. Зато напред у славу, за Краља и Отаџбину!“