У далеком неком мору,
Насред пучине плаве,
Између Сумате и Јаве,
На лађи ради дечак Хо Ру.
.
О спретно вуче паламаре,
Пребира пиринач у кухињи,
Много воли старе морнаре,
Кришом пуши томпус-цигаре,
Не дозвољава ником да га кињи,
-Хо Ру не трпи ничије шамаре!
.
(Вечерас из моје улице одлази година стара,
Снег свечано пада на раме ниском бору.
-Случајно се сетих малога морнара,
Вредног помоћника бродскога кувара
На далекој лађи у пустоме мору.)
.
На палуби тишина као цвет пупи,
Ноћ је непокретна и опрезна.
Морнар Хо седи на старој клупи
Свеједно што кадкад захлади ноћу,
По собама се пећи не ложе,
Земља понавља: хоћу, хоћу …
.
Пупољак цвета, пупољак листа
Кроз трепавице вире смрешкане.
Ваздух тутњи и сунце блиста
Баш као лане и преклане.

Фото: Суматра; Википедија