26 Јануар 2011

У ЛИЈЕПОЈ ЊИХОВОЈ СЕ ОСЕЋА "ДОМА"....

Ових дана је заиста тешко игнорисати „формализам“ и цинизам Тадићеве политике. Управо „пролазећи“ кроз текст (пренешен из „Бете“) објављен на страницама овог нашег сајта, под насловом „Борис Тадић затражио хитну и независну истрагу о трговини органима на Косову“, не могу да поверујем у политичку безочност и патриотску малодушност коју испољава „први човек“ наше државе.

Очигледно је да је овај његов медијски наступ једино у функцији наставка обмањивања српских грађана и јевтине политичке пропаганде, у лице будућих политичких избора, који се већ сада помаљају на нашем хоризонту.

Не само што „касни“ са јавним декларисањем своје политичке позиције о овом „злочину столећа“ против нашег народа, већ у само уводном делу своје изјаве, он поново замењује тезе, и безочно вређа жртве, изједначавајући их са својим џелатима. Како друкчије схватити његово „лапрдање“ о „помирењу као стратешком и моралном императиву Србије“ , у ситуацији када се континуирано на светло дана износе нови, и све монструознији докази о организованом и систематском злочину и (спреге сепаратиста и НАТО окупатора- који овде покушава да „глуми“ неутралну страну) против српског народа, не само на Косову, већ широм простора бивше Југославије.

Нема ту никакве једнакости, и не сме да буде- у људској историји досада није забележена таква монструозна завера против припадника једне нације, у којој они (припадници српске нације) постају „сировинска база“ за снабдевање декадентног „западног тржишта“ властитим  деловима тела; Завера од стране више балканских квази-нација и њихових западних ментора!

Вероватно да ова задња реченица објашњава ово национално вероломство „про-српског“ председника Тадића- И њему, и Тачију, управо су исти „ти западни ментори“!

Следећа небулоза коју он износи у овом интеревјуу, јесте да „организован криминал угрожава политику, економију и друштво“, да би се одмах потом (по рецепту Хилари Клинтон), понудио као „нови европски лидер“ испред кастриране  српске државе- Да би, како он то овде каже „стварао стратешки савез против организованог криминала“. Стратешки савез, са киме? Можда са Тачијем,  у чији братски загрљај је и даље спреман да се баци, и после изношења свих ових монструозних доказа- због којих већ многе европске земље одбијају да виде ту „змију“ чак и на пушкомет од свог прага.

Уместо што позива „земље региона“ на борбу против организованог криминала, требао је да позове Савет Европе да захтева од тих „земаља региона“ да безусловно спроведу истрагу о свим нерасветљеним ратним злочинима против српског народа (који се практично заташкавају на свим нивоима) на својој територији, нарочито у контексту „крађе српских органа“, за који се већ сада јасно указују нови докази да су се дешавали поред Косова, и на територији  других квази „нато држава“: Македоније, Босне и Херцеговине и Хрватске. Наравно, у том контексту би за њега, као „нашег“ председника, било много више примерено да је захтевао проширење Мартијеве истраге, не само на Албанију, већ и на ове горе наведене квази „нато државе“.

Но, оно што је по мени шамар у лице целој српској нацији, јесте његова следећа изјава, где он, у овој ситуацији када се и сам Савет Европе фокусира на монструозне шиптарске злочине,  и даље „нуди“ злонамерном Западу Младићеву и Хаџићеву главу на „сребрном послужавнику“- Уместо да запрети престанком сваке сарадње са Хашким трибуналом, бар док се не расветле сви заташкани ратни злочини против Срба, као и док се не обезбеде хумани услови и праведно суђење за српске хашке сужњеве (ових дана је исувише тешких оптужби и јасних доказа, да је такозвани неутрални Хашки трибунал постао ништа друго, до ново српско стратиште).

Тадић потом наставља у свом „стилу“, надајући се да ће остале земље у региону „учинити исто“!? Овде се поново види његов „покушај“ да изједначи „жртве и џелате“- јер у ситуацији где је Србија до сада била предмет „лова на вештице“, и у ситуацији где нам једино нису приписали убиство Кенедија и „пацифички цунами“- Тадићев „млак“ политички захтев, у коме се он нада, а не захтева (и то безусловно)- јесте потпуно непримерен, и контрари српским националним интересима.

Све досадашње Тадићеве „грешке“ и „мисинтерпретације“ српских националних интереса, се исувише често понављају, и показују радије један принципијелан патерн деловања супротног тим интересима, да би могле да се више сматрају грешкама и „случајностима“. Није тешко наслутити, да он овде спроводи „нечији“ туђи програм, а не нације у чије име је својевремено положио заклетву. Такво политичко вероломство њега, и других потомака политичких комесара „титове анти-српске“ Југославије, који су данас на власти у Србији, не би требало да нас чуди…

…Сетимо се само још једног „квази патриоте“ на југословенском нивоу- бившег хрватског председника Стипе Месића, са којим је Тадић такође својевремено „драговољно“ политички кокетирао (као што то сада чини са Јосиповићем)- Месић је  тада „безреревно“ положио заклетву да ће као члан Председништва тадашње СФРЈ, штитити „њен“ уставни поредак и територијални интегритет- да би потом све учинио да „је“ растури. Да би се на крају, окићен бестидношћу (достојне једино „хрватског сина“, како је то лепо описао Ј. Дучић у својој истоименој песми) појавио на националној телевизији са чувеном вероломничком изјавом „Ја сам свој задатак испунио- Југославија више не постоји!“

Питање за све нас данас јесте- Да ли и ми требамо да чекамо, да нам се на националној телевизији у некој блиској будућности појави „про-српска“ варијанта велеиздајника Месића, са следећом изјавом „Ја сам свој задатак испунио- Српска држава не постоји!“?!

Чак и да су ове моје тврдње неутемељене и плод политичке фантастике, катастрофално политичко и економско стање, у које је данас стигла Србија на свом „заобилазном путу ка Јевропи“, под руковођством Тадића и његове „про-српске“ клике, би морало да буде императив за све нас да то спречимо, и Србију поново вратимо у српске руке.

Дакле браћо и сестре Срби, одлука је сада само на нама! Ми немамо више право да будемо неми сведоци нестанка властите државе и сатирања властите нације. Ако не зарад нас самих, онда сигурно зарад будућности наших потомака, и из поштовања према нашим прецима, од којих можемо и морамо да учимо како се брани отаџбина!

 Референца: http://www.vidovdan.org/2010-04-26-12-27-13/48-vesti/6897-2011-01-26-15-29-34