Ој Калино, дудињо
И опора трњино,
Са дрвета крушко
Виноградска кајсијо
Малине сам донела
Дуњо мирисна
Трешњом окићена
Јабуко румена
Сочна вишњо за сва времена.
.
Жедна сам ти,жедна, воде студене
и сокова воћних горком травком зачињене.
Носим венчиће
и певам ти песмице
да ми лице не срдиш,
да ми воду не мутиш.
Чар ме длаком косе, црвенице.
Миј ми лице бистром водом, Калиновице
Дар ми знање Мокошина, девојчице.

Фото: Kalina (Ligustrum vulgare) –; Википедија