ПАЦОВИ НАПУШТАЈУ БРОД КОЈИ ТОНЕ

 После оставке министра „који властитом здравству не верује“, назочног Томице Милосављевића, можемо да очекујемо и друге оставке „врхунских и незаменљивих“ српских кадрова, бежанију у свим правцима, а нарочито у правцу Брисела, где ће „наши вође“ у недостатку народа бити приморани да одведу сами себе- а све у духу оне старе пословице да „пацови први напуштају брод који тоне“.

Не покушавам овде да будем „баба ванга“, али неки политички догађаји су већ лако предвидиви, и ових дана се коцкице тог мозаика полако склапају- паника и страх су све више присутни код однарођеног српског режима, који иако није успео да до краја спроведе паклени план својих вашингтонско-бриселских господара; може ипак да буде „задовољан“, јер је успео да доведе Србију у жалосније стање од оног са почетка 19-ог века, у коме се нашла непосредно по ослобођењу од турског робства.

 

Њихови страхови су потпуно основани: Сада је већ очигледно да је ново „дешавање народа“  видљиво на српском политичком хоризонту; Српска економија је постала мисаона именица, раслојавање и осиромашивање друштва је достигло фазу „лудила“- у којој су грађани Србије (под економско-полицијском диктатуром „про-српског“ председника) приморани да раде сами себи, оно на шта су их донедавно на Косову присиљавали шиптарски терористи под претњом ножа и метка, а то је да у бесцење продају своје бубреге да би им породице преживеле; И на крају,  из самог наслова овог чланка се да лако наслутити да је повратак, у Србију и на српску политичку сцену, највећег живог српског националног идеолога Др Шешеља, сада већ потпуно известан.

 

ТИЈАНИЋ- ГЕБЕЛС СВИХ СРПСКИХ РЕЖИМА

 

Толико је неминован и известан, да је режимски РТС под чврстом руком „Гебелса свих српских режима“ назочног А. Тијанића, одлучио да направи психолошко-пропагандну хорор емисију под насловом „Распакивање: Војислав Шешељ- војвода без двора“. Сам ироничан наслов наговештава да је садржај ове монтиране емисије строго политичко-пропагандни (режимски) и у свом хорор сценарију, фабриковању и увртању истине, је достојан најгоре ратно-хушкачке пропаганде са почетка 90-их; Сценарију на коме би данас могли колективно да им позавиде: Туђман, Изетбеговић и Милошевић, наравно под условом да су живи!

 

Иницијално сам се „обрадовао“, када сам прочитао најаву те емисије на сајту РТС-а, очекујући програм уживо у коме ће се сучељавањем и снагом аргумената веродостојно репрезентовати прави разлози повратка Др Шешеља, његова јуначка и супериорна одбрана у Хагу, која до сада резултирала не само његовим већ потпуно извесним ослобађањем, већ и демаскирањем анти-српског и криминалног карактера тог трибунала- и наравно понадао сам се да ће водитељка Антонела Риха у том контексту веродостојно приказати нашем гледатељству позитивни морални, политички и академски преображај који је Др Шешељ демонстрирао за ових осам година неправедног тамновања у Хагу.

Наравно, водитељка Риха и њена три прорежимаска госта: председник ЛСВ, србофоб и војвођански сепаратиста Ненад Чанак, новинар Времена Дејан Анастасијевић, и режимски „доктор за главу“ професор Др Жарко Требјешанин, психолог- су строго водили рачуна да не спомену политичку позадину Шешељевог хапшења, која је најбоље сажета у цитату поруке покојног председника Ђинћића коју је он упутио хашкој тужитељки Кали Дел Понте: „Води га у Хаг, и више га не враћај!“

Нажалост изгледа да је Шешељ „покојнику“ Ђинђићу помрсио рачуне, и по свему судећи, већ ће крајем марта, или почетком априла бити назад у отаџбини.

Четврти гост ове емисије је био уважени српски књижевник Гојко Ђого, за кога верујем да му је дата шанса, да би чак и у тако неравноправној сразмери, у директном дуелу са горња четири „режимска карактера“,  веома успешно демаскирао режимско-пропагандну позадину ове емисије и раскринкао лажи и фабрикације о Др Шешељу, којима је ова монтирана емисија обиловала.

 

У уводном делу емисије водитељка Риха износи неутемељене и фабриковане тврдње, приписујући Шешељу „сва зла ратова 90-их“, као и потпуно лажну тврдњу да је био сарадник службе државне безбедности, и то све након недавно објављених тајних полицијских досијеа, који управо доказују супротно, односно то, да је у полицијским досијеима Шешељ био означен као „државни непријатељ“ и и да је над њим вођена активна обрада под свим српским и претходним југословенским режимима.

 

ЧАНАК: ШЕШЕЉ „КРИМИНАЛАЦ“ КОЈИ ЈЕ ПОБЕГАО У ЗАТВОР!?

 

Чанак, као заклети непријатељ српске државе и нације, у свакој својој реченици је испољавао личну нетрпељивост и мржњу према Др Шешељу, неутемељено оптужујући добровољце СРС за пљачку и убијање цивила у Хрватској, дела којима је он наводно присуствовао пре него што је дезертирао из ЈНА почетком 90-их. Наравно, таква наводна дела за која не постоје никакви докази, те их чак ни сама антисрпска хашка институција није укључила у оптужницу против Др Шешеља. Уосталом, да је то уистину било тако, зашто онда србофоб Чанак није волонтирао да оде у Хаг као сведок против Шешеља!? Хашки трибунал је онако био очајан у напорима да нађе или исфабрикује било какве сведоке против Др Шешеља.

Важно је напоменути, да се Чанак овде такође вешто служи општом политичком генерализацијом, која је својевремено била (пре свега) на репортоару наших непријатеља, а то је генерализација да су сви српски ратници, укључујући и војнике ЈНА, били или „четници“ или „шешељевци“- генерализацију коју је Шешељ веома ефективно демаскирао пред Хашким трибуналом.

И ако све то није било довољно од србофоба Чанка, овде треба навести његову потпуну небулозну теорију коју је он изнео у току емисије, а то је да је Шешељ „побегао у Хаг“ да би избегао одговорност за атентат на Ђинђића, који је наводно планирао!? Ја још нисам чуо такву глупост, да неки криминалац у циљу избегавања санкције за свој злочин, бежи у затвор!? Ако је тачно да је Шешељ имао сазнања о атентату на Ђинђића, онда би он логично поступио потпуно супротно томе, и остао у отаџбини да „преузме“ власт…

 

АНАСТАСИЈЕВИЋ „ПОРЕДИ“ ШЕШЕЉА СА ХАРАДИНАЈЕМ

 

Новинар Времена Анастасијевић веома тендеционозно „спинује“ наводно податке о Шешељевој повезаности са тајним српским службама, које истовремено није способан да јавно докаже и презентује. Када су у питању наводни Шешељеви ратни злочини, он упорно у току емисије наводи „дела“ која су потпуно избачена из Шешељеве оптужнице од стране самог хашког судског већа, као неутемељена, а као врхунац цинизма и „спиновања“ он индиректно пореди Шешеља са Харадинајем, у контексту наводног застрашивања сведока оптужбе, који су под „Шешељевим претњама“ (по њему) дошли у Хаг да би сведочили у корист Шешељеве одбране. Управо је у Хагу, Др Шешељ веома ефективно доказао да су скоро сви сведоци оптужбе били изложени претњама, уценама, па чак и физичким малтретирањима и киднаповањима од стране хашког тужилаштва и прозападног српског режима, да би након тога из револта и добровољно постали сведоци одбране или директно сведоци суда. Наравно, ту Шешељеву теорију, су управо ти сами сведоци најбоље дoказали сведочењем „лице у лице“ пред судским већем, тако да је судско веће након тога било присиљено да елиминише скоро све тачке фабриковане оптужнице- да би се сада у овој завршној фази, Др Шешељу практично судило једино за „вербални деликт“, и његову политичку и националну идеологију. Тврдњу у прилог томе, у задње време све чешће износе и документују  руски државни званичници, академици и владајући политичари, као и представници Руске Думе- који за Шешеља чине оно (и много више од тога) што би требала да чини Српска држава (чијем су грађанину Шешељу у Хагу, заједно са осталим српским сужњевима,  на најбруталнији начин негирана основна људска и легална права).

 

ТРЕБЈЕШАНИН- ДОКТОР КОЈИ „ДИЈАГНОЗУЈЕ“ БЕЗ ПРЕГЛЕДА

 

На „непрофесионалном“ карактеру Др Требјешанина се нећу много задржавати, пошто је он у свој овој причи прилично ирелевентан, и његова улога у овој „политичко-хушкачкој“ емисији је била да огласи Шешеља „лудим“, и то без лекарског прегледа и било какве стручне документације. Управо у томе се огледа непрофесионалност и политизација веома тешких оцена и „стручних“ дијагноза, које је у овој емисији изнео овај веома образован, али очигледно про-режимски стручњак.

Ја уистину не познајем пуно, или могу слободно рећи ниједног, психолога или психијатра који би се усудио да јавно изнесе тако озбиљне карактеризације и стручне дијагнозе, које имају потенцијал да резултирају у моралну и психолошку дискредитацију једне јавне личности, у овом случају Др Шешеља, а да пре тога није имао могућности да лично „прегледа“ или обави стручни интервју са том особом (пацијентом). Наравно, овде је веома очигледна политичка позадина злоупотребе једне „здравствене“  професије.

 

Код Гојка Ђога се нећу посебно задржавати, осим напомене да је он у овој емисији изнео реалне оцене и процене Др Шешеља, које су очигледно биле од стране РТС-а редуковане и тендециозно стављане у контекст негативних изјава других учесника у емисији, са намером да изврну смисао оригиналних и целовитих изјава књижевника Ђога, што по мени није успело у потпуности творцима овог говора мржње против Др Шешеља.  Уосталом препоручио бих читаоцима да погледају ту емисију у целости на следећем линку, и изведу властите закључке: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/832602/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.html.

 

РИХА: ШЕШЕЉ СЕ ВРАЋА СА НАМЕРОМ ДА НАСТАВИ ДА ПОБЕЂУЈЕ

 

У овом завршном параграфу, као илустрацију нервозе и страха- поводом неминовног повратка „хашког победника“ Др Војислава Шешеља- који је сада евидентно присутан код прозападног српског режима и њихових медијских слугу, послужићу се завршном реченицом водитељке Рихе: „Шешељ је у Хаг отишао, како каже, да победи Хашки Трибунал, у Србију ће се вратити са намером да настави да побеђује… Његов повратак у земљу ће бити „прилика“ за ново позиционирање на политичкој сцени, али и показатељ колико смо се заиста одмакли од начина вођења политике са почетка 90-их.“

Из ове реченице избија очигледан страх режимских снага од тријумфалног повратка у Србију председника Српске Радикалне Странке Др Шешеља- по  мени потпуно оправдан. Његов повратак ће само убрзати неминовни крај овог, вероватно најсрамнијег, режима у српској историји.

Што се тиче покушаја застрашивања српског народа, повратком на почетак 90-их, то је плашење „мечке решетом“- јер тај период, са изузетком рата на територији бивше Југославије (који нисмо изазвали ми Срби, већ сепаратисти попут србофоба Ненада Чанка) је био, упркос санкцијама и ратном окружењу, у много чему бољи од овог данашњег. Наравно, са повратком Др Шешеља и патриотских снага на српску политичку сцену и сада, већ готово неизбежно, на чело српске државе- бољи и достојанственији живот за све нас, као и сигуран проспект очувања наше отаџбине у својим историјским границама, ће бити много извеснији!