Све је труло у свету,

и све је пред расулом и распадом.

Устројство овога света, овакво какво јесте већ вековима, мора да се распадне, растури и распрши, како би могло све ново да се васпоставља, ствара и гради, али из темеља!

Свет је у таквоме стању, да ту више нема никакве поправке.

Свако поправљање света, са оваквим ариманским и фаустовским устројством, са устројством рептилије и рептилофилије, само би продужавало муку и патњу словесних бића.

Тог свеопштег распада, неће ни Србија бити поштеђена; зато што је и у Србији једно те исто ариманско и чортовско устројство, преузето од западног фаустовског света; зато што и Србијом влада рептилија и рептилофилија.

Словестан и освешћен човек нема чега да се плаши!

Све је, већ вековима, водило ка овоме што је већ дошло, само што ми то, све до сада, до овога трена, нисмо примећивали, или нисмо желели да приметимо, познамо, схватимо и освестимо.

Свеједно!

Да би могло нешто ново да се роди, нешто старо мора да умре и нестане.

Старо мора да умре и нестане, јер заузима и простор и време ономе новом што чека да се роди.

То је Закон ПраВасељене: умирање старог и рођење новог!

Онај ко сазерцава Сварогово Коло изнутра (не извана, не споља!), одавно је свестан свега што се у свету и световима дешава.

Радујмо се рођењу новог, а не тугујмо за нестанком старог!

Не жалимо за ариманским устројством Србије, и не поистовећујмо устројство Србије са самом Србијом – са родном грудом, са Родином.

Устројство Србије није србско, није ведсрбско, није аријевско већ скоро стотину лета!

Већ од Првога светскога рата Србија и није србска!

Била је свачија и ничија, али србска никада у последњих стотину лета.

Та Србија је све била, само не србска радост, само не србска дика!

Та Србија је била, и до дана-дањег остала, само србска брука и србска срамота.

То је вама јасно, колико и мени.

Нова Србија се рађа, рађа се у Духу Стварања.

Сваки словестан и освешћен ВедСрбин види рођење Нове Србије, Ведске Србије, у вишим духовним световима, и стога је смирен и радостан.

Јер само смирен и радостан човек јесте истински жив човек!

Тамо где нема смирења и радости, тамо ни живота нема.

Било је време када сам и ја грешио (тога се времена присећате!), мислећи да нешто може да се поправи у устројству Србије.

А онда сам једне ноћи, изненада, примио поруку из Акаше, да Србија оваква каква јесте, са овим фаустовским устројством, мора да умре и нестане, да би могла Нова ВедСрбска Србија да се роди.

Од тога трена, освешћења и просветљења, пишем само ове и овакве песме!

Ово и овакво устројство Србије јесте смрт за све словесне и освешћене, за све самосвојне и самобитне ВедСрбе.

Ово и овакво устројство Србије, исисало би и последњи атом снаге словесног ВедСрбства.

Зато мора да нестане, и ево, већ нестаје!

У последње време већ је Србијом почео да се шири смрад унутарње трулежи.

То је онај смрад који није од овоземаљске нечистоће, већ од душевне и духовне нечистоте!

Све што рептилија и рептилофила предузима у спасавању овог и оваквог устројства Србије, само убрзава распад и нестанак фаустовске Србије.

Пустите их нека чине то што чине, јер то и није ведсрбска брига.

Србија која нестаје бејаше Србија блуда и разврата; бејаше Србија себичних и саможивих; бејаше Србија изрода и погани; бејаше Србија страве и ужаса; бејаше Србија фукаре и содомита; бејаше Србија стида и срама!

Зар онда треба жалити за нестанком такве Србије?!

Сваки се словестан и освешћен ВедСрбин, у овоме часу, у овоме трену, радује рођењу Нове ВедСрбске Србије, Нове ВедСрбије коју ће да води Велики Дух Стварања.