Зором долазим кући
умивам се росом
који не разумеју они ће пући
ти се освежавају носом
знам куда их то води
знам није пут ка слободи
и ко болесном уму може да угоди
затим се црних мисли на трен ослободим
слушам како певају птице
њихова песма ми увесељава лице
у ДВОРишту седим посматрам пролазнике улице
васпитане ДУШЕЗДРАВЕ убице
у њиховом мозгу кучине и трице
од ПриРодЊака праве негативце
кривце иду ми на живце
зато отварам пивце
и гледам у Сунце које се полако буди
још један материја листа ми се чуди
у очима му видим како ми суди

Фото: Пијаница; Википедија