Ако се ми Срби не пробудимо и не освестимо, нестаћемо до краја овога столећа.

Кад год говорим о Србству и Србима, свагда и увек имам на уму Србе свију закона, Србе свију вероисповести.

Певајући и казивајући о Србству, никада нисам имао у Свести својој само Србе православце, већ и ине Србе –

католике, муслимане, староверце и родноверце.

Сви Срби су у самој бити ВедСрби!

Само до пре девет векова, сви смо били Једни Срби, Ведски Срби, Срби Санскрићани.

Имали смо Један Језик, Једно Писмо и Једну Веру.

Били смо велик и моћан На(Род).

Биће Народа и Дух Рода мора да нам буде изнад вероисповести, ако желимо да сачувамо и спасемо себе.

Оно што носимо у својим генима, оно што носимо у својему светлосном запису, управо нас то чини оним што јесмо у Бићу и Битију својему.

По томе се вреднујемо као људи, а не по вероисповести, религији или идеологији!

Добар и дичан Србин није добар и дичан Србин зато што је хришћанин, муслиман, староверац и родноверац, већ управо због Потке Народа, због Бића Народа, због наших Заједничких Предака.

Корени су нам веома дубоки и моћни, само је важно да то препознамо и освестимо.

Када то препознамо и освестимо, бићемо поново велик и моћан НаРод.

У противном – нестаћемо заувек!

Нестаћемо као Срби, свеједно да ли смо православци, муслимани, католици или староверци/родноверци.

Наш нестанак биће на велику радост наших заједничких праисконих врага!

Срби католици и Срби муслимани не морају уопште да се враћају хришћанском православљу (нека свако остане у ономе што јесте, ако жели!), само је важно да схвате и освесте да су ВедСрби –

да су им корени дубоки и предубоки; и да као Словестан Род постоје већ стотину и осам векова.

Ма како вам звучало, али ја верујем у ово; верујем у један скорашњи нараштај који ће пребродити и премостити све наше србске (бесловесне) међусобице.

Тај будући нараштај Једних Срба,

 мора што пре доћи!