Драган Симовић: О ДИВОТИ И ДОБРОТИ СРБСТВА
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Што више Знања – све већа Одговорност!
Како узрасташ у Знању, тако и у Одговорности узрасташ.
Древни су знали – зато су и чували Врхунска Знања у највећој тајности!
Највиша Знања бејаху Највећа Тајна.
Само су Проверени и Посвећени имали приступа Највећим Знањима.
02
Ако знаш, онда си и одговоран.
Не смеш да знаш, ако ниси одговоран!
Јер, ако ниси одговоран, а знаш – сигурно ћеш злоупотребити Знање!
Злоупотребићеш га, зацело – само ако ниси одговоран!
Одговоран Човек никада неће злоупотребити Знање; штавише, одговоран Човек неће ни покушати да употреби Знање.
03
Вертикала је Пут навише.
Човек на Путу навише не тражи ништа за себе.
Он ништа нема, али му ништа и не треба.
Не треба му ништа, зато што јесте и бива.
Смисао је у бивању, а не у имању!
04
Србија је пуна безимених хероја.
Пуна светих ратника и посвећених ратница.
Знам дивне, племените и узвишене Србе и Србкиње, који се не појављују на насловним странама дневних и недељних новина.
О њима званични медији не сведоче, јер су сви званични медији у служби Рептилије.
Али, долази време, и већ је дошло, када ће се Србство дичити тим безименим херојима србским!
05
И после свих тих силних пошасти и погрома, Срби су, ипак, сачували Душу!
Сачувана је Србска Душа упркос свему –
упркос свим ратовима и прогонима, упркос страшној и грозној србомржњи која се ни са каквом мржњом у свету не може поредити!
Нити је било, нити има, нити ће икада бити народа у свету, који толико пропатио попут Срба!
И, само због србске патње, због вековних србских мука и лелека, овај и овакав свет мора да нестане.
Да нестане – заувек!
06
Само зли и погани језици могу ружно да причају о Србима.
Само последње белосветске парије и палије могу да смишљају лажи о Србству.
Срби су, овакви кави јесу, изабран и посвећен Божји Народ.
Нема у свету народа који се по трпљењу и достојанству може поредити са Србима!
07
Једна од великих србских невоља јесте и ова: Србима није дозвољено да сами бирају и стварају своју културну елиту.
Сви ини народи по својему слуху и духу ствараху своју културну елиту, само Србима душмани вековни не дозволише да сами стварају своју културну елиту, своје духовно племство.
Зато и кажем: Срби већ више од стотину година немају своју културну елиту, и то је (управо то!), узроком свих србских невоља и страдања у двадесетом веку!
Ово што данас имамо у Београду, а што се само условно назива србском културном елитом, све је то стварано и кројено по мери вековних србомрзитеља – у Ватикану, Вијени, Брислу и Вашингтону.
08
Заиста, Срби, ви немате чега да се стидите!
Свим народима, свуда у свету, можете без стида и срама погледати у очи.
Дично и достојанствено!
Зато што сте надмоћан народ.
Духовно сте надмоћнији од свих оних који о вама ружно и мисле и приповедају.
Многи су народи вама нажао чинили, а ви никоме никада нисте.
Ви сте свима само доброту чинили.
Ово памтите, и заувек освестите!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Sve ovo napisno je ziva istina koja se oseca i koja neprikidno leprsa u vazduhu vremena.Istina koja se spustila kroz srce razuma,koja sada u ovome trenu obitava.
Leprsala je lagano i treperila,kad je najzad osetila svoj prolaz,pronasla je svoj izvor kroz koji moze proci cista i netaknuta.Prepustila se i predala jer je osetila srce slobode i neznosti,kroz koje je smela da prodje.Koliku cemo istinu primiti zavisi od nas samih.
Zato su dobri ljudi tu,jer oni su provodnici nebeskih tajni i zive istine koja ima svoj vecni izvor.Istina koja se mora zapisati da bi zivela i zauvek sijala u nasim dusama.Noseci istinu u sebi postajemo zvezde vodilje koje vode i cuvaju svoj narod.Dobri ljudi,dobrog srca,su nase nepresusne cesme,koje nas svakodnevno kupaju,ciste,osvezavaju daju nam snagu znanja i uce nas da i sami postanemo svoj izvor mira i blagostanja.
Veliki pozdrav!
Свака част Милице! И Ти си Нека Посебна Душа! Сваки коментар, уствари лирски запис Ти је предиван, зато сам морала да се јавим, да то кажем.
Само једно ме чуди, што не пишеш ћирилицом?
Поздрав за Пјесника и Тебе!
Хвала ти Јадранка,на речима хвале.Велико хвала и на указаној грешци,која је била ненамерна.Рачунар је већином заузет,па кад ја дођем на ред гледам да искажем најбоље своја осећања,не обраћам пажњу на граматичке грешке важно ми је да се реч осети и да настави да живи.Није важно како пишемо,већ чиме пишемо,то наше срце најбоље зна.Зато наше срце треба да поштује слова са којима је рођено јер она су наша јачина и наша тајна која нас чува.
Поздрав и теби!