Двадесетчетврто мудрованије из Тијаније
*
У свакодневном животу човеку је тешко, готово немогуће, да буде савршен. Навиру мисли из незнаних дубина, пуне и препуњавају мислени ток разноликим садржајем, навиру разнобојна осећања, навиру други људи са својим болима, жељама, надама, навиру односи са васцелим светом, а свој данак узима и сива, осушена и много пута изувијана, свакодневница. Човек, без јасног духовног циља коме стреми, иде раскомаданим путем, пуним рупа, кривина и препрека, и стално је приморан да мења и тражи проходније трасе, безопасније стазе. Такав човек личи на брод који нема кормило, или на брод са расклиматаним или испадајућим кормилом, брод о кога се ломе разнострани ветри, кога опасују и бацају олује на све стране, од немила до недрага. Неки то зову неумитна судбина.

* *
Неумитна судбина и незнање су одувеквремени и испреплетани сапутници, безциљници. Човеку који има веру у неумитну судбину, и који је везан за такав животни став, сви су криви – родитељи, подређени и надређени, ближњи и даљњи, и он цели живот пева грку песму кукавицу, песму кукумавку. И тако певајући, уздишући и непрекидно оптужујући, поготову ако све то још облије љутом капљицом, тамнозарном димном завесом или опијатом, који га могу одвести људима и световима који му одобравају и обогаћују опсене, тешка судбина постаје још тежа, постаје армирана.

* * *
Како у свој живот призвати славује? Како у свој живот призвати друге птице певалице, како призвати меке анђеоске и арханђелске хорове, и како призвати умилне звуке унутарњих хорова и хорова Универзума којима диригује Творац? Како призвати одредиште нашег живота? Како променити судбину? На сва та питања умујемо у духовној Тијанији, у коју је већ стигло Златно доба, о чему сам раније писао, Добу кога смо звали, звали, дуго стваралачки о њему размишљали и деловали сваки дан, много, много пута сваког дана, и пронашли смо одговоре. Одговори су, зачуђујуће једноставни, јер је таква природа великих истина која је даривао Творац. У налажењу одговора помогао нам је елемент Вода, помогао нам је дубоки, у стене усечени, Вир, чије се струје удесно крећу сатним смером, око подводне стене стајачице, стене стаменице.

* * * *
Одговор смо спознали у пољовитој реци Тијани, у Манитом виру. Овај вир је вековима служио вилама и виланима, али и другим ноћним божјим створењима, да се окупе и око њега играју коло виловито, да међусобно размене песме својих народа, и да допуне своја витка електрична тела моћницама овог места. На овом месту је мој деда Никола изрекао силнице – штићенице, које штите људе од незгода које би им се могле догодити при сусрету са алама и другим бићима ноћи. У овом виру, нас тридесет из круга Тијаније и гост Аватар, изводили смо ритуално чишћење наших душа и тела. У једном трену, ритуал је већ био завршен, а ми смо још лагано и уживајуће пливали, доживели смо тајносани тајац. Он је променио наше животе и промениће животе свих бића света.

* * * * *
Тајац је заустављање света, тајац је групни тренутни увид, групни продор у ризницу божјих одговора. Сви смо се скоро истовремено сетили, но ипак сам сигуран да се први громко освестио Аватар Нове свести Григорије Петрович, снажним аватарским искораком из Манитог вира, из безнађа снених и смртних учења. Потом је искорачио брзи Мансанман Остварени. Ја сам можда био следећи, можда Аранђел Румених Облака, или Сабина Сијено, можда силовита Маирија Будна, или Даниела Светлосна Катана, Сурђон Велики Играч, Буљубша Златна Нит, Благоје Стрелац Ариљац, Санваила Велика Играчица, Ананда Писак Вавилонка. За њима је искорачио Суђај Пегаз Бели, затим херој битке у Егодрагу Драгон Пламеног језика, иза њега Мала Вила Језера, Марија Вечно Дете, Оанде Норвиџ Велики, Љубиша Сабон Ловац, Оливеир Страшни, Лара Искра Праискона, Ми-лица Чиста Реч, Наташа Делилац, Даарија Широко Срце, Кристина Ванземаљка, Кија Ма Мудра и Иван Златно Правило.

* * * * * *
Сакупили смо се на обали Манитог вира, озарени после вековне главоломке. Завршили смо успешно ритуал Воде овенчани увидом. Дисали смо дубоком срећом сазнања. Тако испуњен нисам у први мах спазио да су пет моћних витеза нашег круга још стајали у води. Дао сам им знак да изађу на обалу. Навикнути вековима да је живот ратника духа, ратника светлости, стални опрез, и навикнути да буду моји одани чувари, гледали су у видне и невидне просторе, знајући да непријатељ уме да изненади, јер има моћна и мучка оружја. Лако је мени, лако је мени, када ми одступницу чувају – Видница Мануел Пламбера, Душан Нежнић Силни, Ил Конем Пилток, Надзевз Штит Штит, и Анак Шива Анак Шива. Последњи, стално се окрећући, и чврсто држећи мач у десници, из Манитог вира је изашао окаљени, безпрекорни чувар нашег залеђа – Анак Шива Анак Шива.

* * * * * * *
Понављамо ритуал Воде у реци Истар заједно са педесетак наших пријатеља из Егодрага и преносимо им наше увиде из Манитог вира. Посвећењем смо обучили учеснике у Девет корака улазка у ритуал. Онда смо сви запливали реком која је на овом месту широка скоро километар. Усредсредили смо се на огромну силу Водеана која је усмеравала и вукла сваку капљицу воде да тече у његово наручје. Сви смо видели и осетили јединство Воде. Пливали смо око три километра и изашли на обалу. Небом су пловиле златна лопта сунца и сребрна лопта месеца.

* * * * * * * *
Отворили смо своја срца и усредсредили се на координатну силу овде и сада уз помоћ бројчаног низа – 71381921. Свесним радом поставили смо на лопте сунца и месеца златне осмице – усправну Вечности и водоравну Безконачности. По ободу смо, са свешћу, писаном словарицом – србицом, исписали реченицу и бројчани низ Свеспасења по Норми Творца: “Складан развој за све и спасење за све“, 319817318. Још смо исписали бројчане низове – 1231115025 – веза са Творцем, и 14111963 – за учвршћење идеје Свеспасења. Још смо замислили сребрнобеле свере, поставили на њих ознаке Свеспасења, потом их милионски умножили и послали да једнотом испуне Универзум.

* * * * * * * * *
Када човек отвори своје срце, и са силином љубави пошаље свима и свему жељу Свеспасења, Свеједнота ће га вући у своје крило, као што то Водеан ради са водом реке Истар и свим другим водама.

Враћали смо се за Тијанију пуни стваралачког дејства. Осетили смо и спознали да је све добро, да је све пунина постојања, и осетили смо и јасно спознали да се савршенство налази на путу ка нашем циљу, нашем одредишту.

Из необјављене књиге “Аватарски искорак“

Фото:Фототека Србског Журнала