(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Само се пробуђени могу пробудити; само се освешћени могу освестити.

Ово само у први мах звучи као зеновска опречност и  противуречност, али је, уистини, тако.

Онај ко није рођен будан – не може се пробудити, не може га нико и ништа пробудити.

Онај ко није рођен освешћен – нико га и ништа не може освестити.

Свако од нас може да научи само оно, што је још давно пре рођења својега негде и некад научио.

Оно што ми називамо учењем, то је, уствари, само присећање.

Учећи, ми се присећамо знања са којима смо у свет овај послани.

Знања која нисмо понели са собом, никада нећемо стећи и научити у овоме свету, макар и да триста година без престанка учимо!

Хајде, ако не верујете, покушајте некога да научите да пише поезију, да слика, да ствара музику, ако са тим знањима није дошао у овај свет!

Знам, рећи ћете, па то су таленти!

Да, таленти! – али таленти су само друго име за тајна знања.

 

02

Хајде да разјаснимо неке споредне илити узгредне предрасуде о Аријевцима – потомцима Звездане Расе.

Уврежено је мишљење, односно предрасуда, да су Аријевци искључиво: плавооки; светле пути; плаве (жуте) косе (власи); високи; витки; стасити, оштроумни и лепи.

Слажем се, да, рецимо, добар део Аријеваца (можда једна трећина) одговора овом опису.

И то су, превасходно, Балтички и Нордијски Аријевци.

Али нису сви Аријевци плавооки, светле пути и жуте косе.

Неки Аријевци имају бадемасте очи, смеђу или црну косу и, не посве светлу пут, а високи су, витки, стасити, наочити, лепи, бистри илити оштроумни.

Оваквих је Аријеваца највише међу Србима и Русима, а има их још у Персији и Индији.

Аријевца не чини Аријевцем његово спољно, видљиво и вештаствено (физичко) тело, но, пре свега, Аријевца Аријевцем чини његово Унутарње Биће, односно, Аријевски Дух у Унутарњем Бићу Аријевца.

Аријевац је Аријевац због Вертикале, због Душе и Срца, због Духа и Свести, а не због онога што се споља видети може.

Ако Аријевац није Аријевац у Свом Унутарњем, у Свом Битију, у Свом Суштаству – залуд му спољни изглед Аријевца!

Понављам: Има случајева кад се прожимају и преклапају Унутарње и Спољно, но, то није правило!

Сретао сам по Европи доста оних који, споља гледано, личе на Аријевце, али, у свом Унутарњем Бићу, они не имадоше ничега Аријевског!

И опет: Сретао сам оне који, извана посматрано, немају ничег Аријевског, али, у њиховом Унутарњем, у њиховом Духу и Суштаству, бејаше сушто оваплоћење, не обичног Аријевца, већ Чистог Расног ПраАријевца!

Ово сам желео да разјасним, будући да сам запазио да се те предрасуде шире и овом друштвеном мрежом.

 

03

Србски Аријевци до скора нису били свесни да су Аријевци.

Има више разлога за неосвешћеност Србских Аријеваца о својему Пореклу.

Један од разлога је и тај, што је вековима, са јудео-кршћанског Запада, било гушено, потискивано, и посве скрајнуто, не само Свеколико Србство, већ и Свеколико Словенство.

Затим, један од разлога је и тај, што су натурализовани,

 лажни аријевци – Германи, у свом германском лудилу, прогласили себе за првоаријевце.

А најновија истраживања показују и потврђују управо опречно – много је већи постотак Аријеваца међу Пољацима, Украјинцима, Русима и Србима, него ли међу Немцима!

Оно Аријеваца што имаде међу Немцима – то нису Германи, нису Немци, већ Пруси – Балтички Словени!

И, на концу, да кажемо још и ово.

У Свеколиком Србству обитава око двадесет посто Срба Аријеваца.

Сваки пети Србин је – Аријевац!

Пред Велики рат, било је више од педесет посто Аријеваца међу Србима.

У двадесетом веку, у два светска рата, као и у комунистичком терору, биолошки је, и духовно, преполовљено Србско Аријевско Биће.

Комунисти су били, и остали, највећи душмани Србског Аријевског Бића.

Да знамо и, да памтимо!