Лирски записи

 

01

Волим да посматрам звездано небо.

И волим да зурим кроз звездано небо.

Да унутарњим видом проничем кроза звездана јата.

Звезде су одувек за мене биле, и остале, велика тајна.

Одувек су биле живе, и духовне.

Има разних и различних звезда.

Има белих, плавих, жутих и румених звезда.

Беле су звезде најмлађе, то су звезде деца.

Плаве су звезде у младалачком животном добу.

Жуте су звезде у зрелом животном добу.

Румене су звезде у позном животном добу.

 

02

Још сам у раном детињству запазио Зорњачу и Вечерњачу, што је једна те иста звезда, руменог и смирујућег трепетљивог сјаја.

Потом сам, трагајући по звезданом небу, открио Северњачу, звезду што личи на светлећи маслачак, жуте титрајуће и пулсирајуће светлости.

А онда ми се, једног пролетњег сутона, указа и једна, на Истоку, веома јасна бљескајућа звезда, јаснија и сјајнија од свих звезда на обзорју, чија млечно бела светлост избризгава тајинствен титрајући венац од дивотних искричавих светлозарних сјајница.

 Ту звезду су наши древни ведски посвећеници звали и Поноћним Сунцем, а у словено-аријевским племенима знана је под именом Хорз.

Од имена Хорз, добили смо доцније хороз, односно ороз, а то је петао, певац, кокот – јутарњи весник, весник Јутарњег Сунца.

 

03

Наравно, ја нисам ни астроном ни астролог, ни звездознанац ни звездочатац, већ песник и сневач који вам открива своје песничке снове и визије о звездама, сазвежђима и звезданим јатима, о тајинствима, тајанствима, красотама, лепотама и дивотама звезданог неба.

Све то што видим на спољноме небу, исто то налазим и препознајем у свом унутарњем небу.

Те исте звезде обитавају и у мојему унутарњем бићу, у мојим унутањим световима и пространствима.

 

                             04                 

Са звездама разговарам онако како су и моји древни преци, чаробњаци, звездочатци и видеоци, у Доба девичанства разговарали.

Звезде су моји путокази и светлокази кроз појавне и непојавне тајинствене и оностране светове.