Лирски записи

 

 

Свако самога себе буди и освешћује.

Свако је самоме себи и предак и потомак.

Свако самога себе рађа за свет који је сам створио.

Ко сам ја, да било кога будим и освешћујем?!

Ко сам ја уопште?!

Ја следим свој унутарњи пут.

Следим пут великих звезданих предака који ће се поново родити у мојим потомцима.

Био сам, јесам, и бићу!

Шта ови назови Срби имају са мном, и шта ја, пак, имам са овим назови Србима?!

Ми се одавно не разумемо, ми се никада и нисмо разумели.

Не желим да кварим њихов просек.

Не желим да се мед њих сврставам.

Не желим да будем један од њих.

Срећан им пут, ма на коју год страну ударили!

Њихов пут никада и није био мој пут.

Заиста, ми смо одувек били два опречна света, два далека звездана јата.

Свако је од нас ковач своје судбине.

Нисам позван ни да поправљам нити да кварим нечију судбину.

Слушам свој унутарњи глас, и следим своје звездано јато.

Што самљи на путу, све јачи бивам.

Понављам, свако самога себе и буди и освешћује.

Буђење и освешћивање вечито траје.

Васцели живот и јесте само буђење и освешћивање.