Стари Словен: Завијање слободе (две песме)


 
 
1 од 1.
 
 
 
 
 
Посвећено Вуковима србским
Слушајте поноћни звук
Тишине,
Тишине,
Тишине,
И затим,
Изненада из велике удаљености
Километрима далеко и дубоко у твоме телу
Звук
Позив
Завијање слободе
Отвори своје срце и придружи се! 
Аутор: Стари Словен
===
ПОНОЋНА ПЕСМА
Испод ноћног покривача, ти певаш своју песму Месецу,
Знајући да ће ускоро доћи јутро.
Многи људи мисле, то је само завијање и плач.
За мене, то је прелепа музика коју ти певаш небу.
Лојалност према твоме чопору, до самога краја
И увек си спреман да помогнеш једном од твојих пријатеља.
Када ноћ падне, ти излазиш да би убио,
Али то је само због хране, а не због узбуђења.
Излазиш напоље са чопором и ловиш попут човека,
Увек се враћајући до јутра у своју јазбину.
Ти си са својом породицом у сваком моменту током дана,
Непрекидно штитећи твоју младунчад од других предатора.
Зато следећи пут када завијаш, певај веома гласно.
Ти си велика породична животиња и треба да будеш поносан.
А ми би сви требало да се угледамо на тебе, давајући својој породици исто тако пуно љубави.
Зато настави да певаш своју песму, звездама изнад нас.

Један коментар

Оставите одговор на Корнелиjе Кодреану Одустани од одговора