Лирски записи

 

Србима и Србкињама из последњег племена Белих Вилењака.

 

Одувек су, у свим епохама, у свим временима, само ретки појединци бивали пробуђени и освешћени, самосвесни и самобитни.

Огромна већина човечанства одвајкада је спавала дубоким сном.

Рађа се, живи, размножава и умире без свести и свесности о било чему.

Тако је и данас.

Тако је у Србији, тако је у Европи, тако је у свету.

Свуда су око нас спавачи.

Спавачи који не желе да се пробуде.

Не да не могу да се пробуде, већ не желе да се пробуде!

И, шта онда чинити?

Ништа не чинити!

Гледати своја посла и следити свој унутарњи глас.

Зашто кажем: ништа не чинити?

Зато што не можемо ништа да учинимо ма шта да чинимо!

Зато што на сваког пробуђеног и освешћеног долази на тисуће спавача.

Како ће један пробуђен и освешћен да буди и освешћује тисуће спавача?!

То је немогуће!

Велики Инквизитор, Велики Предатор, Велики Рептил  влада човечанством захваљујући милијардама спавача.

Његова моћ није у њему самом (јер он нема никакве моћи по себи, нити у себи!), већ у милијардама успаваних људи.

Знајући то, пробуђен и освешћен, самосвојан и самобитан човек окреће се према духовним бићима из виших светова, тражећи од њих помоћ и спасење.

Он зна да од успаваних људи нема никакве вајде, те да је бесмислено чекати да се милијарде тих и таквих спавача икада пробуде и освесте!

Ви и ја смо (свако од нас понаособ, а и сви скупа!) усамљени јахачи, вукови самотњаци, степски вукови.

Ми ослушкујемо свој унутарњи глас, ми следимо свој унутарњи пут.

То је највише што можемо да учинимо у овоме свету вечитих спавача.

Највише и најплеменитије.

Највише и најузвишеније!

Кад сам рекао ништа не чинити, мислио сам само на спољни свет, док у својим унутарњим световима, гле! ваља и треба чинити – што више чинити, и највише чинити!

Манимо се Срба спавача!

Од њих Божанско Србство нема никакве вајде.

Нека спавају до миле воље; нека преспавају све прошле, све садашње и, све будуће животе!

Ми с њима немамо ништа заједничко.

Ми смо различити и опречни светови; ми смо различите и опречне галаксије.

И, на концу, ми смо различите и опречне судбине!

Ми смо последње, пробуђено и освешћено, племе Белих Вилењака.