Речи које шапућемо,

из Бића Суштаства,

путују Тишином

нашега НаУма,

и допиру, гле,

 до Срца

Пра Васељене!

 

Да би нам се –

речи шапатом изговорене! –

изашав из Простор–Времена,

и ушав у Вечно Сада –

као Стрела Перунова,

као Зрак Сварогов,

вратиле из Пра Сушта –

као Усудба,

као Судба наша!