Лирски записи

 

Што мислимо, сневамо и чинимо, то нам се и дешава.

Дешавају нам се мисли наше, дешавају нам се снови наши, дешавају нам се дела наша.

Што нам нам се дешава, то јесте наша судбина.

Ако дајемо љубав, доброту и лепоту, онда ћемо и примати љубав, доброту и лепоту.

Ако смо убијали, бићемо убијани онолико пута колико смо других живота убили.

Свако се дело понавља.

Свако се добро дело понавља, и свако се зло дело понавља.

Што год да чинимо, то нам се од галактичких наспрамних огледала одбија у виду судбине наше, те тако свако наше дело, добро или лоше, бива поновљено, и снова извршено, на нама, у нама, и кроз нас.

Онај ко убија туђе животе, не убија туђе животе, већ свој живот вазда изнова убија.

Сва убиства бивају поновљена на ономе и у ономе ко убија, само се не понавља оно убиство које се догоди у одбрани својега живота.

Онај ко се брани, па се догоди да у одбрани и убије – то убиство се не понавља, нити се у Акаши уписује као убиство!

Душа онога ко у одбрани убије, остаје чиста и после убиства, као да убиства ни било није.

Тако је записано у светим књигама Древних.

Тако је записано у Кедровој књизи Белих и Плавих Вилењака, посвећених ратника светлости, подно Пурпурних стена СрбИрије.

Сва дела наша, гле, остају у Акаши записана!