Лирски записи

 

Колико ми, Срби, поштујемо и ценимо себе, толико ће нас и други поштовати и ценити.

Судбина Србства зависи од Срба.

Зависи од србских мисли, од србских осећања, од србских речи, од србских дела.

Какви Срби такво и Србство.

Што је један човек на вишем ступњу Свести, тиме све више поштује и цени себе, а поштујући и ценећи себе, он на исти начин поштује и цени све друге појединце и народе, па и сва бића ина.

Што год се на човека појединца односи, то се и на свеколики народ односи.

Судбина Србства зависи од сваког Србина понаособ.

Збир свих Срба, како по хоризонтали тако и по вертикали, чини и твори Србство.

Када би сви Срби били освешћени и самосвесни, онда би Србство било толико снажно и моћно да му никаква земаљска сила не би могла ништа наудити.

Нека свако од нас преиспита самога себе!

Нека сваки Србин, нека свака Србкиња, ради на освешћивању својега бића и суштаства, па ће Србство, попут Жар-Тице, васкрснути из пепела и засијати, не само на Земљи, већ и у звезданим јатима.

Србин мора бити достојанствен и дичан, па ће га поштовати и ценити свет.

А бити достојанствен и дичан, пре свега, значи: бити самосвестан, самосвојан, самобитан и одговоран.

Поштовати и ценити себе, али из Свести, а не из таштине и городости.

Зашто је Србски Народ запао у разврат, блуд, курвалук, криминал и злочин?

Зато што не поштује и не цени себе.

Не поштујемо и не ценимо себе – значи, не поштујемо и не ценимо Живот који смо добили од Створитеља, од Духа, од Мајке, од Богова и Предака!

Не поштујемо и не ценимо себе, а тражимо да нас поштује и цени свет!

Како да нас поштује и цени свет, ако ми не поштујемо и не ценимо сами себе!?

Наша болећивост и слабост према нашим заклетим душманима јесте, такође, последица тога што ми не поштујемо и не ценимо себе.

Јер, ако поштујемо и ценимо себе, онда нема праштања нашим заклетим душманима.

Манимо се ми јудео-кршћанске идеологије, која нас је кроз векове слуђивала, сатирала и затирала!

Крвницима се не прашта!

Како можеш да прашташ ономе ко жели да затре и тебе, и твоје потомке, па и твоје претке?!

Праштање је израз слабости, немоћи и кукавичлука.

По ведском учењу, по учењу Древних: мудар је онај човек који у свакоме трену уме да разлучи битно од небитног.

Мудрост је када у свакоме трену можеш да разлучиш пријатеља од непријатеља, род свој од онога ко је заклети крвник рода твојега, и када се на један начин

опхподиш према роду и пријатељу, а на сасвим други начин према непријатељу и душманину.

Србин се бори за Светлост, Истину, Правду и Слободу.

Све оно што је против Светлости, Истине, Правде и Слободе, а нађе се на Србиновом путу, то је заклети душманин којега Србин мора да победи.

А ту нема ни места ни времена за праштање!