Драган Симовић: ПРОСТРАНСТВА СВЕСТИ
Лирски записи
Што више упознајемо свет, свет нам бива све мањи.
Некад нам се свет чинио великим, огромним, несагледним и бескрајним, а данас, у добу космичке технологије, цео свет је, не само једно село, већ и мањи од једног села.
Вести данас путују брзином Светлости, па и брже – брзином Свести!
У сваком трену, сви сазнамо, чујемо и видимо, шта се било где у свету догодило или се још догађа.
Пре само стотину лета, дуже је путовала вест с краја накрај села, него што данас путује с краја накрај света!
Свет се згуснуо и, све се више згушњава.
Згушњава се свет, згушњава се Земља, згушњавају се сазвежђа и звездана јата, згушњавају се далеки и најудаљенији светови, а згушњава се и ПраВасељена.
Згушњава се Простор, згушњава се Време!
Док се видљиви, вештаствени и материјални светови згушњавају, дотле се духовни светови, онострани светови Свести, шире и све више проширују.
Упоредо с тим, и наше се унутарње биће, и наше се унутарње суштаство шири и проширује.
Како се наше унутарње биће и суштаство шири и проширује, тако све брже појимамо, схватамо и освешћујемо: да смо бесмртни, да смо вечни, да смо одувек били и да ћемо заувек бити.
Ново доба јесте Доба Свести.
Доба Свести јесте Садашњи Тренутак.
Наша ће се путовања у Будућности одвијати кроз Пространства Свести.
Не кроз Простор и Време, већ кроз несагледна и бескрајна Пространства Свести.

