Лирски записи

 

Ко живи у страху, умире од страха.

Страх је највећи, најпотуљенији, најгнуснији и најгрознији убица.

Страх је убица који све племенито, узвишено и божанско убија у човеку.

Боље је достојно и витешки погинути на бојноме пољу, него вечно живети у страху.

Чему живот, ако се живи у вечитом страху?!

У савременом свету, све што постоји – од медија до светских влада – то има једну једину сврху: да човека, да свеколико човечанство, без престанка, подмукло и лукаво убија страхом.

Ми живимо у свету у којему ни један једини дан не прође без страха.

По чему ћемо памтити овај свет?

Памтићемо га по страху!

Када би појединци и народи победили страх, у трену би се срушиле све владе овога света.

Да није у људима страха, никаква страховлада у свету не би била могућа.

Страховлада постоји само тамо где људима и народима влада страх.

Зато се и зове страховлада, јер влада страхом, преко страха и кроз страх.

У савременом свету, Запад је најпотуљенији и најлукавији произвођач страха.

Сви западни медији, као и све западне владе, без престанка, и неуморно, производе страх.

Западна култура јесте култура страха.

Свеколика западна цивилизација почива на страху.

Запад ће постојати све док народи буду живели у страху.

Онога трена када се човечанство буде ослободило страха, срушиће се Запад као кула од карата.

Заиста, наш живот нема никаквога смисла, ако га живимо у непрестаном страху!