Лирски записи

 

Човек је божанско биће.

То су најновија научна открића и сазнања.

Ову вест данас објавише сви светски медији.

Песници су то одувек знали.

Песници и посвећеници знали су за многе тајне, вековима пре научника.

Никада песници нису учили од научника, већ научници од песника.

Тако је бивало у Древних, тако је од Праискони бивало.

У поезији су скривене највеће тајне, највећа знања и сазнања, највеће истине.

Тесла је највећи научник и посвећеник свих времена, свих векова минулих и будућих.

Тесла није учио од научника, теолога и философа, но од песника, од песника посвећеника.

Тесла је знао, од детета је знао, да су највеће тајне, највеће истине, гле, скривене у поезији.

То што људи овога времена не читају поезију, није до песника, већ до људи који не читају поезију.

Не читају поезију, зато што нису дорасли да читају поезију, и, зато што им је Велики Брат рекао да не читају поезију; а Велики Брат зна зашто им је рекао да не читају поезију.

Јер Великом Брату не требају просветљени, освешћени и посвећени (а то су управо они који читају поезију!), већ несувисли, припрости, приглупи и бесловесни.

Велики Брат је пун радости и среће што је човечанство постало руља и светина саздана од глупака и простака.

Зашто научници и ини уче од песника, а не песници од научника и иних?

Зато што су песници повезани са Акашом, са Галактичким Језгром.

Песници су преко визија и јасновиђења, као и преко јасночувења (а то су и слика, и реч, и глас, и звук, и музика заједно), повезани са Акашом, повезани са Језгром Звезданих Јата.

Научник без песника, без песничких визија, не може ништа да открије.

Без песника и песничких визија, научник тумара у мраку космичких црних рупа.

Тек пошто песник нешто открије, или, пак, наслути у Акаши, тада научник може да ступи на поље науке.

Та божанска искра коју је песник преузео из Акаше, јесте полазиште за потоње научно истраживање.

Без те божанске искре, нема науке!

Човек је божанско биће.

Ја све време пишем и певам о томе.

Кроза све моје песме, кроза све моје лирске записе, гле, провлачи се то: Човек је божанско биће!

Ја вас никада нисам лагао, јер, напросто, не умем да лажем и, нисам рођен да лажем.

Можда вам понекад личим на чудака, поготову онда када вам предајем открића и објаве изравно из Акаше.

Али, то је Истина, и ја вам предајем Истину.

Вероватно да већина људи у овоме времену још није спремна да прими Истину из Акаше, Истину Сушту и Суштаствену из Језгра Звезданог Јата, али, шта да песник чини?!

Песниково је да пише и пева, те да не размишља о томе да ли га неко разуме или не разуме!

Ако не разуме овај нараштај, разумеће неки будући – разумеће неко далеко поколење!

Јер, за песника није битно Време, већ Вечност.

Можда ће у будућности, у једној далекој, далекој (галактичкој, звезданој) будућности, гле, сви писати и стварати поезију!

Када сви буду писали и стварали поезију, тада ће сви и бити богови!

Богови и богиње, који ће рађати нове богове и богиње, и, тако у бескрај.

Песник верује у такву будућност.

Песник већ види такву будућност!