Лирски записи

 

Ми, освешћени Срби, одувек знамо, да нас Запад никада неће оставити на миру.

Ма како се ми год понашали, ма шта год ми чинили и, ма какву год ми политику водили, Запад нас никада неће оставити на миру.

Напросто, та мајмунска, предаторска и рептилска раса нас, расне Србе, не може да смисли.

Они нас мрзе из дна душе и, свет може да се сруши, може све нетрагом да нестане, али, њихова мржња према нама, никада нестати неће, никада се искоренити неће.

Једно је јасно и извесно: тај мајмунски, предаторски и рептилски Запад мора да нестане, заувек.

Још не знамо како ће се то догодити, али, зацело знамо, да се управо то мора догодити.

Тек када нестане тај мајмунски, предаторски и рептилски Запад, човечанство ће моћи да напредује.

Запад је пун мржње, зла, порока и настарности; настраности сваке врсте, настраности која није од овога света; јер Западом не влада човечанска раса, већ раса мајмуна, предатора, рептила, лихвара и зеленаша.

Срби, расни и освешћени Срби, морају да победе Запад, морају да га победе умно и духовно, да га победе на пољу Свести и Стварања, па ће онда и на војничком пољу – као и на свим иним пољима бивствовања – једном засвагда да га победе.

Јер, све док постоји тај мајмунски, предаторски и рептилски Запад, нема мира у свету, и нема духовног напретка човечанства.

Ово је сваком расном и освешћеном Србину, одувек бивало јасно и знано.

На помолу је нови велики рат, нови свети рат, између човечанства и мајмунске расе.

Кажем нови рат, зато што је у Праискони већ вођен један велики и страшан рат, између човечанства и мајмуна, и тај рат су древни ведсрбски ришији и песници опевали у Махабхарати.