Лирски записи

 

Није важно ко је колики Србин, важно је колико Добро може Србин да учини за Србство.

Узрок свих србских међусобица, размирица и сукоба јесте наша србска сујета и таштина.

Нама је од свега најважније ко је колики Србин, а, зацело, требало би да нам буде најважније – да нам буде битно! – какав је Тај Србин, какав је Тај Човек Који Јесте Србин, на Делу; какав је, по Делима својим.

Не само што Дела најлепше казују о Човеку, већ Дела, уистини, Јесу Сам Човек!

Изван Дела и без Дела нема ни Човека.

Изван Дела и без Дела нема ни Љубави, ни Доброте, ни Истине.

Никада нисам желео да будем ни Велики ни Мали Србин – штавише, нисам ни размишљао о томе – већ сам се вазда трудио да моја Дела – ако се то икако може догодити! – буду већа од мене.

Да ја о себи самоме ништа не сведочим, већ да моја Дела сведоче о мени, пред онима што ће после мене доћи, пред онима што морају доћи из једне далеке будућности.

Сви србско-србски ратови, кроз векове и светове, вођени су, најчешће, због србске сујете и таштине.

Данас смо, гле, поново постали белосветско робље, само са наше србске сујете и таштине, само због тога што никако не можемо између себе да се договоримо, ко је од нас Највећи а ко Најмањи Србин.

За почетак, ево, ја пристајем, да будем Тај Најмањи Србин међу свим Србима!

И трудићу се, као Најмањи Србин, да моја Дела буду достојна и Предака и Србства.