Лирски записи

 

Ко не ради за Светлост, радиће за Таму.

Ко не ради за Светлост, радиће за Таму, чак и ако не жели да ради за Таму.

Јер човек, напросто, не може бити докон, не може бити беспослен.

Он увек и вазда мора нешто и за некога да ради.

Човек је створен да ради, да без престанка ради и ствара.

Постоје само две расе људи.

Раса која ради за Светлост, и раса која ради за Таму.

Не постоје више расе по Крви – некад их је било, али их више нема! – постоје само расе по Духу.

Или радиш и ствараш за Биће, или радиш и ствараш за Небиће.

Ако не радиш за Живот, радићеш за Смрт.

Такво је устројство овога света, али и свих иних светова.

Видим Србе који раде и стварају за Светлост, и опет, оне друге Србе, који раде и стварају за Таму.

Између једних и других Срба, бескрајно је простанство звезданих јата унутар Космоса.

Они су, посматрано са становишта овог видљивог света, у близини једни других, али са становишта Унутарњег Космоса, они су једни од других удаљени милионима светлосних година.

Не постоји више Србство по Крви, постоји само Србство по Духу.

Дуго сам се и сам борио за Србство по Крви, све док нисам видео и схватио, да је Крв све више Вода.

Од тада се борим само за Србство по Духу.

За Србство Вертикале.

Од ране младости, највише сам страдао од Срба који раде за Таму.

Од Срба који нису Срби по Духу.

Дуго нисам могао да освестим, шта се то дешава са мном.

Дуго нисам разумевао, да управо Србима, који нису Срби по Духу, највише смета то што радим и стварам за Србство.

Дуго сам бивао збуњен и слуђен – заиста, нисам знао шта се то са мном дешава!

Чудио сам се, у младости својој, зашто ме прогоне Срби због Србске Идеје!?

Зашто Срби, а не туђинци!?

А онда сам почео да освешћујем; дуго је трајало моје освешћивање.

И освестио сам.

Сад знам!

Знање човека ослобађа и спасава.