Драган Симовић: ЉУБАВ И МРЖЊА
Лирски записи
Само љубављу може да се освоји свет.
Сви они који су мржњом кретали да освоје свет, на крају су бивали поједени мржњом, а да свет, ипак, нису освојили.
Мржња је самој себи највећи непријатељ!
Сви они народи који су живели у мржњи, пре или доцније нестајали су у мржњи.
Кукавички народи живе у мржњи и умиру у мржњи.
Ратничким народима је непозната мржња.
Зато ратнички народи вечно живе.
Живе и када напусте овај свет!
Највећи ратници јесу хиперборејски Бели Срби, зато што у њих мржње уопште нема – ни у мислима, ни у осећањима, ни у речима, ни у делима.
Хиперборејских Срба ће увек и вазда бити.
Нико не зна колико има хиперборејских Срба, али њих увек и вазда има!
Има их довољно – баш онолико колико би и требало да их има!
Онолико колико је писато да их има!
Мржња је самој себи највећи непријатељ!
Пусти непријатеље твоје нека те мрзе!
Нека те што више и што јаче мрзе, јер ће тако што брже себе саме појести!
Никада на мржњу не одговарај мржњом.
Ако на мржњу одговараш мржњом, онда престајеш бити ратником.
Ратник никада не мрзи.
Само кукавице и слабићи мрзе.
Мржња је одлика слабих и немоћних.
Јаки су јаки зато што не мрзе.
Мржња човека чини трулим изнутра.
Трулеж изнутра побуђује мржњу.
Што је већа трулеж, већа је и мржња.


