Лирски записи

 

Да у светлу тајне хиперборејске духовне науке разјаснимо појмове Косовски Завет и Небеска Србија.

Оно што називамо Косовским Заветом то је Завет Сварогових посвећених ратника, дат (и задат!) пре седамдесет и пет векова и двадесет и две године (од када се и броје године по Србском КолоДару), на Светој Земљи СрбИрији, односно, на Србској Ирији, на Рајској (Небеској) Србији.

Шта је суштина Завета Сварогових посвећених ратника?

Суштина Завета је, да се посвећени Сварогови ратници боре за свет по мери богова.

За свет – не помери људи, људи-звери, већ за свет по мери богова!

Јер, живот у свету којим владају људи и људи-звери, нема никаквог смисла.

Зато што живот без неког вишег смисла, и није достојан богова, није достојан Сварогових посвећених ратника.

СрбИрија је вековима била земља којом су владали богови, света земља људи-богова.

Зато се и зваше СрбИријом, што у преводу значи Рајска Земља илити Земља Богова.

Што значи, да предање о (Косовском) Завету и Небеској Србији бива шездесет и седам векова старије од покрштавања Срба.

Оба ова мита – који су, уистини, један те исти слојевит и вишезначан мит – нису произишла из хришћанства (јер такав мит не би ни могао да настане у хришћанству!), већ из древне вере наших великих хиперборејских, ведских и аријевских предака.

Суштина је у томе, да Сварогови посвећени ратници не умиру, већ, у трену погибије на бојном пољу, изравно прелазе у Ириј.

Не умиру, зато што гину за Светлост, за Истину и Правду, а то значи, за Сварогово (Божје) Начело.

Ириј је за њих Небеска Србија – СрбИрија!

Само Сварогови посвећени ратници изравно одлазе у Ириј, док сви ини ратници одлазе у друге и другачије космичке сфере, у зависности од својих дела и космичког бола.

Сварогови ратници не подлежу закону космичког бола, закону сетве и жетве, будући да ратују за Створитеља, за Божји Промисао, за Божје Начело.

Овај мит су користили (па и дан-дањи користе!) многи ини народи, погрешно га схватајући и тумачећи и, обрађујући га за своје приземне и свагдање, себичне и саможиве потребе.

Они ратници који наносе патњу и бол другим бићима, ни по једном космичком и божанском закону не могу изравно ући у Ириј!

Зна се камо, и на које време, такви одлазе.

Они који су у Косовској бици изгинули ( а то и јесу били Сварогови посвећени ратници, зато што хришћанство још није било посве овладало бићем србског народа!), изравно су прешли у Сварогов Ириј.

То само посвећени могу да виде и знају; а они други, који те појаве из оностраног не могу да виде, појме и схвате – не морају ни да верују у ово предање!

Због њих се и не пише ово!

Косовска битка није србски пораз, како то неупућени и необавештени мисле, већ је то једна од већих и значајнијих србских победа.