Драган Симовић: ПОВЕЗАНИ СА ПРИРОДОМ, ПОВЕЗАНИ СА БОГОВИМА
Лирски записи
Врлом пријатељу, и великом посвећенику унутарњих и оностраних путева, Мирку Таминџићу из Банатског Карловца.
Сељак је већи господин од сваког набеђеног интелектуалца у граду који је у служби лихвара, зеленаша и гмазова.
Сељак је вазда и увек свој на своме.
Он над сабом нема никог надређеног.
Над њим су само Сунце, Небо и Бог.
Он је повезан како са боговима тако и са свим духовним бићима Природе.
Ослушкује Природу, разговара и договара се са Природом.
Природа га учи, Природа му казује када ће што да сеје, сади, жање и убира.
Ко се дружи са Природом од Природе и бива заштићен.
Ви, који сте рођени у граду и ви, који никада нисте боравили на селу у Природи, немојте се плашити ни села ни Природе.
Слободно бежите из градова – јер градови су прошлост ове бесловесне и накарадне цивилизације! – без страха да се на селу и у Природи нећете снаћи.
Не слушајте градске опсенаре који вас застрашују несувислим причама, да се, ето, ви, као дете града, нећете снаћи на селу у Природи.
Све су то бесмислице.
Ја вам ово искрено и чисто казујем из искуства, зато што сам и рођен и растао у Природи – и то у оној праисконој и девичанској Природи – и никада се, свих минулих година, нисам ни одвајао од Природе.
Имам искуство како динарских горштака, сточара и воћара, тако и искуство равничарских сељака, банатских паора – ратара.
И они који никада нису боравили на селу, брзо ће и лако да упознају и савладају све сеоске послове, само ако су повезани са Природом.
Онај ко није повезан са Природом, никада ништа неће научити.
Природа ће вам буквално за три дана све рећи и разјаснити.
Добро, ја сам се овде песнички изразио за три дана, али и нисам прећерао!
Не питајте људе у опсени шта ћете и како радити, већ питајте Природу и поштене, искусне сељаке.
Уосталом, све ће вам се већ само од себе и само собом рећи и разјаснити.
И ја ових дана одлазим у једно банатско село, на самој граници са Румунијом, наспрам Вршачког горја, и тамо ћу остати до јесени, а, можда, и дуже.
Пре одласка, гледаћу некако да набавим мобилни интернет, како бих и тамо, упоредо са сеоским пословима, обављао и ове, за мене веома битне, песничке и стваралачке послове.


Ријеђе имам прилику о томе свједочити, али мене рад у природи, рад на земљи и са земљом оплемењује, центрира, разјашњава, даје ми одговоре- ја то тако доживљавам.
Срећан ти и благородан рат у Банату, Пјесниче!
И теби, Бели Србине!
Мислио сам на физички и стваралачки рад, наравно, али у неку руку је то и наш духовни рат.
Жељко, разумео сам те!
Но, ипак, ниси погрешио.
Духовни рад или духовни рат – то је једно те исто!
https://www.youtube.com/watch?v=U9hx1ieSRDw