Дешава се:

да неизмерну

праискону љубав према ближњима,

према онима који су ми

веома мили и драги,

осетим, и доживим,

тек у самоћи и тишини,

тек пошто се издвојим

и удаљим од њих,

тек пошто се осамим,

 тек пошто се спустим

 у своје најдубље

 унутарње биће и суштаство.

Истовремено,

 с тим осећањем снажне љубави,

 јави се и дубоко покајање,

 дубока туга и сета,

што ту љубав нисам осећао

 и у тренуцима док сам се налазио

у дрштву својих ближњих,

у друштву оних који су ми

 веома мили и драги!