Лирски записи из Акаше

(У Древном парку под Светим Храстом: Анђелка, Ненад и ја)

01

Загледам се у звездано небо, па кликнем из грла вилењачког попут древних предака наших:

Здраво да си, Роде мој!

Јер, све што видимо, у свим световима, то јесте Род наш, то јесте Рода наша.

Сви смо повезани, сви смо умрежени, сви смо упућени једни на друге и, гле, сви се ми – пробуђени, освешћени и удружени – заједнички спасавамо.

Спасавајући себе, спасавамо свет и светове!

02

Јуче су ме, овде на селу, посетили Габријела и Ненад из Београда.

Упознао сам једну расну Белу Србкињу и једног расног Белог Србина.

Обоје су пробуђени и освешћени.

Обоје су самосвојни и самобитни.

Обоје су на властитом унутарњем, тајинственом и оностраном, путу.

Обоје су личности.

Они су водичи, чувари и учитељи једно другом.

Они су се дуго тражили, кроз многе животе и светове, и нашли се!

Они су млади, али са искуством древних мудраца.

Габријела је исцелитељка и шаманка, а Ненад посвећеник и врстан зналац Перунових Веда, нашег Предања и Мита, наше хиперборејске и аријевске Повести.

Дружење са Габријелом и Ненадом било је прожето и испуњено Смислом, било је, песнички речено, милина и дивота!

03

Све је више пробуђених и освешћених, а младих, Срба и Србкиња; све је више оних који путују кроз тајинствене унутарње светове, кроз властито срце.

Има наде за Србство!

Има наде за пробуђено и освешћено, хиперборејско и аријевско, Бело Србство!

 

(У Светим вилин-гајевима, 6. коловоза 7523. године)

(У Древном парку под Светим Храстом: Анђелка, Габријела и ја)