Што би народ рекао: “за просутим и проливеним млеком не треба кукати и жалити“ нажалост то је наша стварност, све што нам се догађа је плод самих нас, но не треба очајавати ово иде баш онако како треба , понекад је тешко поверовати да је све ово Творчева креација и воља али само “најбољи“ од нас ипак виде да је све ово Божје решето са датом сврхом. Тешко јесте, још теже је помирити се са неким стварима, али не заборавимо, ми смо овде дошли само да будемо путници пролазници и да на том путу стекнемо нова искуственија. Ко ово прође одрадио је свој дипломски рад , зато чувајмо нашу душу и заштитимо у њој Божју искру.