Драган Симовић: ВИЛЕЊАКОВА ТАЈНА: МОЈА ПОЕЗИЈА
Поезију сам одувек стварао
само зарад своје душе.
Моја би душа без поезије,
давно усахнула и свенула,
и мој живот тада
не би имао
баш никаквога смисла.
Није битно ко ће –
и да ли ће уопште ико –
читати моју поезију;
битно је да сам ја
преко песама својих
бивао повезан са бићима
из Виших божанских светова.

