Лирски записи

Милица Ђурђевић је расна, самосвесна и самобитна Србкиња – Бела Србкиња!

Она је Личност.

Личност, у праизворном и праисконом значењу те речи.

Она је Србска Вертикала.

Она је Вертикала Србства.

Али, Вертикала племенитог и божанског, галактичког и космичког Србства.

Србства звездане будућности.

Мало је у овом времену тако знаменитих и самосвесних личности попут Милице Ђурђевић, расне Србкиње из Србског сабора Заветника.

Она је Заветна Србкиња, она је Србкиња Божје Вертикале.

Чистота њене божанске душе пројављује се у њеној лепоти и младости.

Она зрачи лепотом, чистотом, дивотом, красотом и племенитошћу.

Она је оваплоћење древне србске (словенске) Богиње Лепоте и Мудрости.

Али, Милица је истовремено и древна србска ратница светлости.

У њој се сабрало све оно најлепше, најдивотније, најплеменитије, најмудрије и најхрабрије у Белом Галактичком Србству.

Нека је Слава и Част Белој Србкињи Милици Ђурђевић!

Једно будуће освешћено, самосвојно и самобитно Галактичко Србство дичиће се и поносити Милицом Ђурђевић.

Не само да верујем, већ и знам!

(На светим водама Истера,

у јесен жуту и румену, 7524.)